Lepotica od 100 tona armiranog betona

U Nemanovcima, salašarskom naselju desetak kilometara severno od Novog Sada, postoji jedna sasvim neobična kuća. Dok ju je inženjer Aleksandar Nikolić, najčešće sam ili s jednim pomoćnim radnikom, pet godina gradio, najviše je ličila na betonski ukopan bunker, prekriven debelim slojem žute vodonepropusne zemlje, kakva je već u ovom delu novosadskog atara. Komšije i putnici namernici samo su začuđeno vrteli glavom, jer nisu mogli da zamisle šta će od ovog bunkera da ispadne. Tek je na kraju ispala prava bela lepotica u zelenom moru. Takvom utisku najviše je doprineo ogroman travnjak, površine oko 5 hiljada kvadratnih metara, kao i oko 400 metara žive ograde i voćnjak.

Dom budućnosti

Novosađanin, akademik Veljko Milković, idejni je tvorac solarne zemunice koju sada svi nazivaju ekološkom kućom. Prvu ovakvu zemunicu ovaj član Akademije izumitelja Srbije i dopisni član Srpske akademije inovacionih nauka, patentirao je još 1977. godine, da bi njegova prva knjiga Solarne zemunice – dom budućnosti bila objavljena pet godina kasnije, a od 1991. godine do danas knjiga Ekološke kuće, u koautorstvu sa Aleksandrom Nikolićem, štampana je u četiri izdanja.

„Zbog masivne zemljane zaštite, moja solarna zemunica može se smatrati racionalnom samogrejnom ekološkom kućom. U nju se ne ulaže ništa što je izuzetno skupo, ušteda energije za grejanje je 85 odsto, a struje za osvetljenje 30 procenata. S nekim inovacijama, koje tek nameravam da objavim, na sunčevoj energiji bi moglo da se uštedi i više od 90 odsto drugih energenata i čak 40 odsto struje koja se troši za kućnu rasvetu“, kaže za Danas Veljko Milković, a za sve druge detalje upućuje na Internet adresu (www.veljkomilkovic.com), na koju se često javljaju zaljubljenici u solarnu energiju i entuzijasti željni novih znanja i ideja.

Aleksandar Nikolić kaže da je na svoju zemunicu utrošio oko 100 tona armiranog betona i to je, u stvari, i osnovni materijal od kojeg je izgrađena ova solarna samogrejna kuća. U parkinge, prilaze, terase, ugradio je još 40 tona armiranog betona. Na kući nema nikakvih drugih posebnih zahvata, izolacija je uobičajena, prozori su standardni. Kuća ima prizemlje sa ulazom, velikom dnevnom sobom i kuhinjom, radnom sobom i radionicom, a na spratu su dečija, dve spavaće sobe i kupatilo. Iskopanom zemljom prekriveno je 80 odsto kuće, da bi na njoj bila posejana trava.
Površina cele kuće je samo 140 kvadrata, krajnje neobičnih dimenzija – dvadeset puta pet metara, ali izgleda kao da je mnogo veća, jer se prostire skoro širinom celog placa da bi svi njeni prozori gledali ka jugu. Ta fasada s reflektujućim površinama iznad i ispod prozora, napravljenim od folije nalik na staniol, jedina nije pokrivena zemljom.
„U ovoj priči najteže je bilo naći plac u blizini grada koji je dovoljno veliki i, što je još važnije, orijentisan prema jugu! Godinu dana sam ga tražio uz pomoć kompasa i konačno pronašao“, kaže Aleksandar Nikolić, diplomirani inženjer elektrotehnike, zaposlen u novosadskoj Elektrovojvodini. Zajedno sa suprugom Mirjanom i sinovima, šesnaestogodišnjim Danilom i četvorogodišnjim Milanom, živi u ovom zanimljivom, lepom i neobičnom domu koji je, na osnovu sopstvenih proračuna, sam konstruisao i svojim rukama izgradio.
Lepotica iz Nemanovaca nema nikakvo drugo grejanje osim sunčane energije. Samo kada zimi zaređaju oblačni dani u nizu, za dogrevanje se koriste dve butan boce.
„Kada zimi imate sunca jedan dan, u našoj zemunici vam je toplo ne samo tog, već i narednog dana, makar bilo i oblačno. Ako imate dva sunčana dana, onda otprilike još dva dana uživate u toj toploti. Kolika će ušteda u grejanju biti zavisi od razmaka između sunčanih dana. A za vreme blagih zima s mnogo sunčanih dana, kakva je bila naročito ova poslednja, možete da prođete s neznatnim dogrevanjem“.
Za tri najljuća zimska meseca Nikolići prođu sa oko 1.000 Kwh mesečno za dogrevanje. Kao što je preko zime najvažnije ugrabiti svaki sunčev zrak, preko leta je bitno sakriti se. Sama kuća je tako projektovana da sunce zbog svog visokog položaja na nebu potpuno sija iznad kuće i sunčevi zraci od 5. maja do 15. avgusta ne ulaze u kuću. Visoke temperature preko 34 C napolju podižu temperaturu u kući sa 24 C na maksimalno 28 C i to se, recimo, dešavalo letos kada je spoljna temperatura bivala i preko 40 stepeni. Jedina energetska briga preko leta jeste negovanje travnjaka na krovu. Naravno, potrebno je često zalivati travnjak na krovu kuće kako ga sunce ne bi spržilo.
„Našu bundu od trave moramo mnogo da negujemo, jer nam zimi čuva toplinu. Travnjak je jedna od najvažnijih stvari, kao pokrivač na kući, kao ćebe na detetu, veoma brižljivo brinete o njemu“, priča Aleksandar Nikolić. U tu svrhu ugrađene su tri prskalice na krovu.