JOVAN RADUNOVIĆ: Paketi usluga vode u Evropu

– Liberalizovali smo tržište telekomunikacija – tvrdi predsednik Upravnog odbora Republičke agencije za elektronske komunikacije (RATEL), prof. dr Jovan Radunović.

Kako objašnjava, udeo sektora telekomunikacija u bruto domaćem proizvodu ušao je u zasićenje i kreće se između 4,5 i pet odsto. Prihod se kreće oko 1,5 milijardi evra dok investicije od 2007. padaju jer su pojedini operateri ulagali nedovoljno u razvoj. Radunović ističe da prihodi na ovom tržištu mogu da rastu ili kroz povećanje broja korisnika ili kroz povećanje cena. Međutim, kako će eventualni rast cena biti limitiran postojanjem konkurencije, potrebno je povećavati broj korisnika što se radi osmišljavanjem novih usluga. – Prvo je to bio SMS, pa MMS, sada imamo IPTV, sutra će biti paketi tih i novih usluga – smatra Radunović.

– Što se tiče mobilne telefonije, tu je ušla konkurencija, stalno stižu nove usluge, cene telefoniranja su najniže u regionu, a sada uvodimo i prenosivost brojeva. Tržište mobilne telefonije je u izvanrednom rastu, prihodi i ulaganja su sve veći. Tu je tržišna utakmica odlična i ne mislimo da bi tu trebalo raditi neku posebnu regulaciju. S druge strane, problem je u fiksnoj telefoniji gde ulaganja u mrežu padaju – navodi Radunović.

Naš sagovornik ističe da je bilo neophodno obezbediti dalja ulaganja, ali ne zbog telefoniranja već zbog stvaranja uslova za razvoj informatičkog društva. Istraživanja su pokazala da je korišćenje interneta jedna od mera razvoja takvog društva. Zato je neophodno korisniku obezbediti brzi internet što je dosta lakše preko fiksne mreže zbog ograničenja koje ima mobilna. Ipak, operatori koji žele što veći profit idu u oba pravca. – U mobilnoj telefoniji već se radi sa tehnologijom četvrte generacije. Za koju godinu imaćemo preko mobilne mreže izvanredne kapacitete koji će svakom korisniku obezbediti protok od minimum 512 kb u sekundi, kao što je definisano Strategijom razvoja širokopojasnog pristupa u RS, ali i više. Ono što 4G može da pruži je mnogo više i očekuje se da ta tehnologija donese puno novih korisnika. Broj onih koji koriste mobilni internet kod nas svakodnevno raste. Sada ih je oko 300.000, a potencijalnih 700.000. Ograničenje je što mobilna mreža ne može sve – navodi Radunović.

Zbog velikih kapaciteta koje može da ponudi, ovde optička fiksna mreža nudi velike mogućnosti. Strategija razvoja širokopojasnog pristupa Srbije predviđa da do 2012. svako može da ima pristup protoku od četiri megabita u sekundi. – Do nedavno Telekom je bio monopolista u pružanju javne govorne usluge ali i kod veleprodaje interneta. To smo prepoznali i dozvolili međunarodno povezivanje da svi internet provajderi mogu direktno da se povežu sa inostranstvom. Očekivali smo da će to da dovede do određene konkurencije. To je realizovano pre godinu dana, ali mali internet provajderi nisu mogli da naprave pakete usluga. Zato je trebalo obezbediti da tržište fiksne bude zaista liberalizovano dovođenjem još jednog velikog operatora. To smo uradili dodeljivanjem licence Telenoru. Ta licenca je bila suštinski korak u daljoj liberalizaciji – napominje Radunović.

Sagovornik Plavih strana ističe da je u tom trenutku problem bio kako dovesti nekog operatora spolja da ulaže u mrežu kada je telefoniranje u Srbiji jeftinije nego u okruženju. – Kako je Agencija proglasila Telekom za operatera sa većinskim udelom na tržištu, to je Agencija po troškovnom modelu odredila realne cene koje može da naplaćuje. Ni sa takvim cenama 3,5 miliona korisnika fiksne telefonije u Srbiji ne bi bili interesantni ni za koga, ukoliko se nudi samo usluga telefoniranja. Bilo je važno osmisliti kako uvesti konkurenciju u tom delu tržišta ako su cene niske. Broj korisnika interneta posredstvom ADSL je oko milion. Kako korisnici za telefoniranje sve više koriste mobilnu, daljeg rasta fiksne telefonije neće biti, ali tih 3,5 miliona ljudi ima potrebu da koristi internet. Dakle, pored onih milion koji već imaju širokopojasni internet to je još 2,5 miliona potencijalnih korisnika paketa usluga. Kada zaživi novi operater onda će i manji internet provajderi imati otvoreno tržište. Orion smo uveli sa željom da, za početak, pre Telenora, reši probleme telefoniranja i dvojnika i uvede bar neku konkurenciju za javnu govornu uslugu. Orion je vrlo osmišljeno krenuo, tako da nisu ponudili samo telefon već i internet – podseća Radunović.

Radunović tvrdi da su tako stvoreni uslovi da se razvije konkurencija u pružanju paketa usluga u kojima će osim fiksnog telefona biti i brzi internet, IP televizija, a ubrzo i mobilni telefon. Zbog toga smatra da je manje bitno šta će se dešavati sa cenom za fiksni telefon, odnosno, samo za uslugu telefoniranja kada bude prodat Telekom.

– Cena telefoniranja biće nula. Ta cena više nije merodavna. Pogrešno je kada se kaže u javnosti da će poskupeti telefon. Operateri ne zarađuju više na povećanju cena već na povećanju broja usluga koje daju u paketu, kao i na povećanju kvaliteta. Time dobijaju veći broj korisnika i veći prihod – tvrdi Radunović.

Pored dva fiksna operatera koji rade i trećeg koji će startovati sledeće godine, u RATEL očekuju da se ubrzo pojave i KDS operateri koji imaju razvijenu mrežu i krenu sa pružanjem paketa, jer će od 2012. moći da nude i fiksni telefon. Radunović posebno naglašava značaj novog zakona koji je omogućio takvu liberalizaciju.

– Novi regulatorni okvir daje velika ovlašćenja RATEL i ne pravi razliku ko je vlasnik operatera. Zadatak regulatornog tela jeste da prepozna tržišta na kojima postoje dominantni operateri. Takvih tržišta je sedam prema novom regulatornom okviru i do kraja godine završićemo analizu tih tržišta. Kriterijumi na osnovu kojih ćemo utvrditi da je neko dominantan operater nije samo njegovo učešće na tržištu već i to da li ima infrastrukturu koju drugi operateri ne mogu da imaju i da li ima i druge vrste posebnih pogodnosti definisanih ovim navedenim okvirom. Kada RATEL proglasi neku kompaniju za dominantnog operatera, njena obaveza je da pristup svojoj infrastrukturi učini transparentnim i da ne bude diskriminacije, odnosno, da svi mogu da joj pristupe pod jednakim uslovima. Što je najvažnije, nijedna kompanija neće moći da zabrani drugoj da koristi njenu mrežu, a koliko će naplaćivati korišćenje infrastrukture, to će odrediti RATEL prema troškovnom modelu. Operateri će morati da otvore svoje mreže jer je to državni interes, a regulator je tu da brine da se državni interes ostvaruje – ističe Radunović.

Na pitanje šta bi moglo da ugrozi taj optimistični scenario razvoja sektora telekomunikacija, Radunović ukazuje da bi to moglo da bude ugrožavanje nezavisnosti regulatornog tela.

– Eksplicitno je u zakonu rečeno da je regulatorno telo nezavisno. Dosadašnja iskustva RATEL su bila različita. Bilo je slučajeva kada je posegnuto za tim da RATEL bude privremeno, na 120 dana, suspendovan. Na sreću, to se nije desilo. Ne očekujem da, u sklopu procesa razvoja društva i težnji ka pristupanju Evropskoj uniji i usvajanju njihovih standarda, bilo kome padne na pamet da na neki način tu samostalnost dovede u pitanje. Samostalnost naravno ne znači bahatost i svojevoljno vršenje regulacije – smatra Radunović.

Kako kaže, drugo škakljivo pitanje je situacija kada operater nije zadovoljan odlukama RATEL. Operater može da tuži regulatorno telo sudu. – Naša iskustva sa sudskim odlukama dosad su pozitivna. Imali smo i imamo tužbe operatera koji smatraju da su oštećeni našim odlukama, ali mislim da će naše sudstvo i ove nove tehnološke izazove uspeti da sagleda na pravi način i da prepozna državni interes pa da tako i rešava sporove – ocenjuje Radunović.

On tvrdi da je na slučaju odnosa Telekoma i Telenora u fiksnoj telefoniji RATEL pokazao da može uspešno da obavi regulatornu ulogu. – Tu smo se prvi put sreli sa slučajem da državnom operateru namećemo da otvori lokalnu petlju. Uspešno smo prebrodili sve probleme i do kraja godine svi ugovori te dve kompanije oko korišćenja mreže biće potpisani. To pokazuje da ćemo sutra i kod drugih dominantnih operatera moći sve probleme da uspešno dovedemo do kraja bez obzira ko je vlasnik, država ili privatnik – smatra sagovornik Plavih strana.

Bliska budućnost

– Prednost mobilne mreže je upravo ta mobilnost, ali bi za brži Internet bilo potrebno postavljanje mnogo više baznih stanica nego sada. Nasuprot tome prednost optičke fiksne mreže je njen kapacitet. Kako to spojiti? To je trend takozvane „inverzne 4G“. To je situacija u kojoj optički kabl dolazi do kuće ili kancelarije. Mobilni terminal koji ću imati, a koji je istovremeno i telefon i računar, nosim sa sobom i koristim tih nekoliko megabita u sekundi koje nudi mobilni internet. U kući i kancelariji imam malu femto ćeliju preko koje su mi povezani uređaji. Kad uđem u stan, moj terminal se automatski setuje na tu ćeliju i tada koristim kapacitete fiksne mreže, a oslobađam mobilnu. Ta femto ćelije je moja mala bazna stanica u stanu i omogućava mi da svi uređaji u stanu budu povezani na fiksnu mrežu. Čim izađem iz kuće i dođem u firmu opet se preko femto ćelije vežem na fiksnu mrežu i oslobađam deo mobilne mreže. Tako će protok kroz bazne stanice opet moći da bude veći. To je trend kojim se ide i ta nova tehnička rešenja doneće i nove usluge. Ka tome se teži da bi se povećao prihod operatorima. To će kod nas moći da pružaju Telekom i Telenor jer imaju i fiksnu i mobilnu telefoniju – kaže Radunović.

Austrijanci neće smanjiti konkurenciju

Na pitanje da li će se RATEL otvoriti problem na tržištu mobilne telefonije ako Telekom Srbija kupi Telekom Austrija, jer će tada broj operatera pasti sa tri na dva (ukoliko odobri antimonopolska komisija), Radunović kaže da ne očekuje da to bude problem. – Očekujem da bi u tom slučaju Vip i MTS prerasli u jednog operatora ili bi Austrijanci prodali jednu od tih kompanija. Imamo obavezu i ovlašćenja da regulišemo to tržište i pratimo da li je računovodstveno poslovanje svakog ogranka transparentno kako ne bi bilo neregularnog prelivanja sredstava iz jednog u drugi ogranak. Ukoliko to poslovanje ugrožava otvorenost tržišta RATEL će intervenisati u skladu sa svojim ovlašćenjima – napominje Radunović.

Nove cene svake godine

Na pitanje hoće li biti nove regulacije cena telefoniranja, predsednik UO RATEL kaže da će se to raditi svake godine i za svakog dominantnog operatora. – Ako troškovni model pokaže da bi cene trebalo da budu povećane, dozvolićemo operateru da to uradi – ističe Radunović.

Otvaraju se i kablovski distributeri

Mreže će morati da otvore i KDS provajderi, ukoliko budu prepoznati kao dominantni operateri po novom okvirnom program, ali će TV signal drugog operatera moći da stigne do stana samo ako je to tehnički izvodljivo. Problem su zgrade jer često nema razvodne kutije u kojoj su kablovi do svakog stana, a da je to mesto dostupno svakom operateru. Kod kablovske televizije da bi liberalizovali ovo tržište stvoreni su uslovi za takozvani direktan pristup satelitskog signala do svakog korisnika DTH. Ovo je popularno nazvano total TV. Tu zasad imamo evidentirano nekoliko operatera koji pružaju ovu uslugu – ističe Radunović.