LASLO VARGA: Usvajanje evropskih zakona pre početka leta

– Kada bi u skupštinskoj proceduri bili svi preostali zakoni koje treba usvojiti, postojao bi veliki pritisak na Skupštinu i Vlada bi mogla da kaže da Skupština ne radi svoj posao, jer porastom broja zakona u proceduri raste i pritisak na rad Skupštine – objašnjava Varga.

Prema njegovim rečima, primer saradnje i kompromisa opozicije i vladajućih stranaka je usvajanje budžeta za ovu godinu, te on smatra da se na osnovu toga može graditi uverenje da do opstrukcije opozicije, prilikom rasprave o evropskim zakonima, neće doći. Sagovornik Danasa navodi da je postizanje konsenzusa o procesu evropskih integracija moguće samo „ako pritisak javnosti bude toliki da sve političke strane uvide da drugog puta nema“.

– Na nedavnoj sednici Odbora za evropske integracije i poslanici Srpske radikalne stranke glasali su za predlog koji smo dali Radnoj grupi za izradu skupštinskog poslovnika, da se evropski zakoni izglasavaju po ubrzanoj proceduri. S druge strane, iz njihovih redova dolaze drugačije izjave, pa je teško predvideti da li će do konsenzusa oko novog poslovnika doći. Pitanje konsenzusa treba postaviti opoziciji, jer od njihove spremnosti zavisi da li će do dogovora doći ili ne – kaže Varga.

Kako Varga objašnjava, pre početka prolećnog zasedanja ima mesec dana i on smatra da je realno da se jedna sednica parlamenta posveti evropskim zakonima koji se odnose na zaštitu životne sredine i na poljoprivredu, jer se od 18 zakona u skupštinskoj proceduri polovina odnosi na ekologiju i poljoprivredu. Neusvojeni su zakoni koji su neophodni za belu šengensku listu i primenu SSP, a to su zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma koji je u proceduri, zakon o međunarodnoj pomoći u krivičnim stvarima koji se nalazi u Vladi, zakon o zabrani diskriminacije, zakon o carinskoj tarifi, zakon o zaštiti konkurencije i zakon o kontroli državne pomoći. U Nacionalnom planu integracija nabrojani su zakoni prema kratkoročnim i srednjoročnim prioritetima, ali Varga kaže da će njihovo usvajanje morati da sačeka.

Podsetimo, pre dve godine napravljen je spisak od 51 zakona koji treba da budu usvojeni kako bi se proces evropskih integracija nesmetano odvijao. Za sada je, kako je Danasu rečeno, usvojeno deset zakona, od čega je prošli skupštinski saziv usvojio dva. Trenutno je 18 zakona u skupštinskoj proceduri, a 23 su u raznim fazama izrade. S ovakvim tempom rada na evropskim zakonima srpski parlament nikako nije u mogućnosti da se takmiči s parlamentima u regionu, jer je, recimo, za dve i po godine Crna Gora donela 220 proevropskih zakona, a Srbija 15, dok je Hrvatska prošle godine usvojila 124 evropska zakona, a ukupno usvojenih ih ima 318. Zato ne treba da čudi što je najveća zamerka evropskih zvaničnika, po pitanju procesa integracija Srbije u Evropsku uniju, sporost u radu Skupštine Srbije.

U vladajućoj većini navode da bi uskoro trebalo da bude usvojen novi poslovnik o radu parlamenta kako bi njegov rad bio efikasniji. Jedna od novina bila bi i da se takozvani evropski zakoni usvajaju po hitnoj proceduri. U radnoj grupi za izradu novog poslovnika Skupštine navode da će tokom januara završiti tekst i da će on zatim biti upućen na usvajanje. U vladajućoj koaliciji kažu da je neophodno da se promeni način kada je u pitanju rasprava o amandmanima. Prema rečima Boška Ristića, predsednika radne grupe za izradu poslovnika, o amandmanima bi se raspravljalo na odborima prilikom prvog čitanja teksta nacrta zakona, pa bi deo tih amandmana bio prihvaćen od Vlade i bio bi uključen u predlog zakona, koji bi kasnije bio upućen Skupštini. „U Skupštini bi se samo u skraćenoj verziji raspravljalo o onim spornim amandmanima koje Vlada nije prihvatila“, dodao je on.

Miljenko Dereta, direktor Građanskih inicijativa i član Vladinog saveta za evropske integracije, komentarišući pretpostavku da bi pritisak na Skupštinu bio veći kada bi Vlada brže upućivala zakonske predloge, kaže za Danas da se poslanici ponašaju kao da nisu iz istih stranaka koje čine Vladu, pa odgovornost za nerad prebacuju jedni na druge.

– Trebali bi da se dobro razmisle da li su za evropske integracije ili ne. Vlada bi trebalo da se bavi svojim poslom, a Skupština svojim i da jedni druge ubrzavaju u radu – kaže Dereta, dodajući da pozdravlja inicijativu da se evropski zakoni usvajaju po hitnoj proceduri.

– Nadam se da su se predstavnici vladajuće koalicije dozvali pameti i da su shvatili da ćemo, ukoliko ne ubrzamo svoj put ka EU, doći u situaciju samoisključenja iz tog procesa. Kriza koja nas čeka znatno je veća nego što se misli, a druga strana, kojoj se naši nadaju, još je u većim problemima – zaključuje Dereta.