„Piratski bauk“ kruži Evropom

Za razliku od aktivista BNP koji se ističu ksenofobičnim stavovima i protive se „nebelačkoj imigaciji Starog kontinenta“, članstvo Piratske partije nikako se ne može svrstati u isti koš sa britanskim profašistima, jer se uglavnom regrutuje iz liberalnih i levičarskih krugova, a preciznosti radi treba spomenuti da vizuelno uopšte ne podsećaju na nekadašnje krvoločne gusare po kojima su dobili ime.

Domen interesovanja Piratske partije, čijih 7,13 odsto na izborima za Evropski parlament predstavlja „šamar“ svim meinstrim tradicionalnim političkim partijama, jeste internet, a osnovni programski cilj, zakonska reforma oblasti koja definiše autorska prava i patente. Rikard Falkvinge, predsednik i u ovom trenutku jedini poslanik Piratske partije u Evropskom parlamentu (kada parlamenti svih zemalja Evropske unije ratifikuju „Lisabonski sporazum“ u poslaničkim klupama će mu se priključiti Amelia Andersdoter) ima važnu misiju da kolege u evro parlamentu ubedi da „razmena fajlova na internetu treba da bude potpuno slobodna od kontrole megakompanija“. Uz treće mesto po broju registrovanih članova u Švedskoj i prvo mesto po broju članova omladinske ogranizacije Mladi pirat (Ung Pirat) u Piratskoj partiji mogu da budu zadovoljni i osnivanjem međunarodne mreže pod imenom Internacionala piratskih partija (PPI), koja okuplja „pirate“ iz 32 zemlje sveta. Među njima se nalazi i Piratska partija Srbije, osnovana 2. februara 2008. godine.

– Primarni cilj Piratske partije u Srbiji, u ovoj fazi razvoja, jeste da informiše građane o njihovim pravima i pripremi sredinu za ubrzanje informatičke revolucije. Moja formulacija interneta je da on predstavlja alat za komunikaciju i saradnju i radno i kreativno okruženje. Samo delimično je slobodan jer tendencija da se potpuno kontroliše od megakorporacija raste. Nezavisno od tokova novca i vlade teže da sve detaljnije prate i indeksiraju kompletan saobraćaj na mreži. Mi moramo u budućnosti da imamo sačuvanu slobodu govora na internetu i pravo na privatnost – kaže za Plave strane Aleksandar Blagojević, osnivač i predsednik Piratske partije Srbije. Na pitanje zašto multinacionalnim kompanijama smeta delovanje piratskih partija u svetu Blagojević odgovara da je to zato što one „pokušavaju da kontrolišu tržište“. On ističe da je cilj multinacionalki da zadrže priliva novca koje im obezbeđuju određene populacije.

– Cene proizvoda, kao što je recimo novi album popularne grupe, najnoviji jabučasti računari, operativni sistemi napravljeni od prozora ili pak neki od „aj“ telefona, visoke su jer je najveći deo te cene koju plaća konzument zapravo čist profit koji ostvaruje korporacija zaključavanjem znanja. To sprovode jer je sistem dozvolio monopolističko ponašanje velikih igrača. Ono što meinstrim populacija uzima za vredno i troši veliku količinu novaca konzumirajući te autpute procesa dekadencije, u stvari je vampirski odnos korporacija prema ljudima koji kupuju njihove proizvode. Sa jedne strane ovi su ubeđeni da dobijaju mnogo za svoj novac, a sa druge strane kompanija sve manje ulaže u stvaran razvoj i najviše se bavi mistifikacijom svojih proizvoda u smislu da je to što oni nude zaista nešto posebno. U tako uspostavljenom sistemu kompanije su u mogućnosti da uzimaju prihod i na pravo građana da razmenjuju nešto od kolektivnog znanja koje su prisvojile kompanije. Primer slobodne razmene je recimo da ako dva građanina razmene recept za jelo, i jedan kasnije napravi obrok zašto bi mu bilo ko naplaćivao taksu na to? To je znanje u razmeni. Ovo može da bude razmena formule za novi lek ili razvijanje prozvoda korisnog za društvo. Poseban je problem zaključavanja farmaceutskih patenata jer to naravno direktno utiče na zdravlje ljudi – navodi Blagojević.

Prema njegovim rečima informacije koje „pirati“ razmenjuju su znanje koje bi trebalo da bude besplatno i dostupno svima. On ističe da je problem što kompanije poseduju moć i pokušavaju da naplate takse na sve što zakonski sistem dozvoljava.

– Autori i autorstvo moraju biti zaštićeni i adekvatno poštovani. Međutim, danas je problem u tome što autorstvo nije u rukama autora. Korporacije su one koje su legalni vlasnici više od 90 odsto prihoda na sav kreativni rad pravih autora. To je suština problema a ne deljenje filmova posredstvom p2p mreža. Piratske partije pokušavaju da osmisle nove načine zaštite autora, uz zadržavanje postojećeg sistema razmene sadržaja na mreži. Veoma je važno spomenuti i činjenicu da prihodi Holivuda rastu iz godine u godinu, bez obzira na pirate i taj porast prihoda je eksponencijalan i ogroman – navodi Blagojević.

Podatak da je na nedavnim izborima u Nemačkoj Piratska partija dobila 850.000 glasova prvi čovek srpskih „pirata“ ocenjuje kao veliki uspeh i podstrek za delovanje na ovim prostorima.

– U našem manifestu i programu naglašava se da Piratska partija nikada neće postati deo političkog sistema Srbije kakav postoji danas. Naime kada se razvijemo, tada će politički sistem u Srbiji dobiti novu vrednost. To će dati novi kvalitet građanskim slobodama ali i slobodama u svakom drugom životnom aspektu – zaključuje Blagojević.

Slučaj Taus

Jedan od istaknutih „pirata“ je i bivši poslanik Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), Jirg Taus. Nemačkoj piratskoj partiji (Piraten) pristupio je 20. juna ove godine. Razlog je bio njegovo nezadovoljstvo što je SPD podržala zakon o pravu na blokiranje sajtova koji sadrže dečju pornografiju, bez prethodno pribavljenog sudskog odobrenja, jer smatra da takav čin stvara „tehničku infrastrukturu za cenzuru“. Inače, nemačka policija je u martu pretresla Tausov stan i kancelariju u Berlinu i Karlsrueu, tražeći dečju pornografiju. Policija je prethodno došla u posed informacije da na svom mobilnom telefonu Taus poseduje materijal sa dečjom pornografijom. Taus je tom prilikom izjavio da nije pedofil i da je materijal sa dečjom pornografijom na svom telefonu pribavio u cilju istraživanja koje je vršio kao poslanik nemačkog parlamenta (Bundestaga). On je istakao da je njegovo istraživanje pokazalo da se dečja pornografija uglavnom distribuira preko MMS poruka i posredstvom poštanskih pošiljki, zbog čega blokiranje sajtova sa takvom sadržinom nije učinkovito. Taus smatra da je policijska istraga politički motivisana, ali nemačko tužilaštvo to nije uvažilo i protiv njega je podiglo optužnicu za posedovanje i distribuciju dečjih fotografija.