Zajednička istina o zločinima i žrtvama

Nekako istovremeno, hrvatski mediji izveštavali su da mnogi u toj zemlji skoro da „ne mogu da veruju“ da bi Haški tribunal mogao da izrekne osuđujuću presudu Anti Gotovini i još dvojici generala, optuženih za progon, deportaciju, pljačkanje, razaranja i ubistva srpskih civila tokom operacije Oluja. Pojedini srbijanski mediji, pak, skoro istovremeno javljali su da zvaničnici na Kosovu i u Albaniji još uvek „ne znaju“ da je bilo trgovine organima ubijenih Srba ili zloglasne Žute kuće tokom rata na Kosovu.

(Ne)verovanje i (ne)znanje i nakon više od dve decenije od početka ratova na prostoru eks-Jugoslavije neobično je samo na prvi pogled. Istorija i te kako poznaje takve primere, koji za posledicu mogu imati relativizovanje ratnih zločina „koje nisu činili samo ’naši’ već i ’njihovi’“, licitiranje brojem „naših“ i „njihovih“ žrtava i neraščišćene istorijske „račune“ koji se periodično ispostavljaju. Više od 1.500 nevladinih organizacija i pojedinaca iz Bosne i Hercegovine, Srbije, (Kosova), Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Makedonije krajnje konkretno rade protiv takvog epiloga. Pre skoro tri godine osnovale su Koaliciju, a potom započele ozbiljna lobiranja za formiranje međudržavne i nezavisne Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava na području nekadašnje SFRJ u periodu od 1991. do 2001. godine (REKOM). Umesto pristrasnosti, manipulacija ili zataškavanja ponudile su nepristrasnost, utvrđivanje činjenica i početak pomirenja sa sobom i drugima. Previše ambiciozno? Isuviše katarzično?

Da se zna, da se ne zaboravi

U Koaliciji za REKOM već za 26. april najavljuju početak prikupljanja milion potpisa za podršku formiranju REKOM, istovremeno u svim državama eks-Jugoslavije. Predvideli su da predsednici država prvi daju potpis, istog dana i u isto vreme. Poziv građanima i političkim elitama glasi: „Zbog sebe. Da se zna. Da se ne zaboravi. Da se ne ponovi. Da krenemo dalje. Da živimo lakše“.

Milion potpisa i Nacrt statuta REKOM, koji je Skupština članica Koalicije za REKOM verifikovala 26. marta ove godine u Beogradu, potom će biti dostavljen parlamentima svih država ex-Yu na ratifikaciju. Parlamenti i vlade tih država biće obavezni da razmotre i iznesu službeni stav i o završnom izveštaju REKOM, čiji je mandat ograničen na tri godine. Izveštaj će sadržati relevantne činjenice o slučajevima ratnih zločina i drugim teškim kršenjima ljudskih prava, koje neće imati značaj presude, spiskove civila i boraca koji su izgubili život ili nestali, popis osoba koje su pretrpele mučenje i nečovečno postupanje i podatke o mestima zatvaranja („logorima“, „sabirnim centrima“). Sadržaće i preporuke modela materijalnih i simboličnih reparacija za žrtve, mera za sprečavanje ponavljanja ratnih i drugih teških zločina i unapređenje međusobnog poverenja, načina za reformu institucija i mehanizam za integraciju utvrđenih činjenica u državne obrazovne sisteme.

Prema Nacrtu statuta, REKOM će imati pravo da uzima izjave o raznim zločinima od žrtava, svedoka, počinilaca i državnih institucija, kao i da traži i dobija dokumentaciju vlada, skupština, predsedništava, lokalnih i teritorijalnih samouprava, vojski, policija i obaveštajnih službi, te sudske presude, transkripte i tužilačke spise Haškog tribunala i nacionalnih pravosuđa. Obavljaće terenska istraživanja na lokacijama zločina, zatvaranja i masovnih grobnica. Organizovaće tematske sesije na kojima će prisustvo pozvanih biti obavezno, a koje će javni servisi emitovati direktno ili odloženo. Održavaće javna slušanja žrtava koje će dobrovoljno govoriti o svojim i stradanjima bliskih osoba.

Statut predviđa da se REKOM, kao prva regionalna Komisija za istinu na svetu – dosad su ih imale samo pojedinačne države, finansira iz budžeta država sa teritorije ex-yu i donacija. Komisiju će činiti 20 članova, pet iz BIH, po tri iz Srbije, (Kosova) i Hrvatske i po dva iz Crne Gore, Makedonije i Slovenije. Svaka država biraće članove REKOM na javnom konkursu, a član mora biti čovek visokih moralnih kvaliteta, posvećen tolerantnom dijalogu i konstruktivnom rešavanju sporova. Sedište Izvršnog sekretarijata REKOM biće u Sarajevu, glavnom gradu BiH, državi koja je jedna od najvećih žrtava ex-yu ratova.

Poslednji je trenutak

– Već smo održali tribine i javne diskusije o REKOM u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a skupovi te vrste održani su i u Hrvatskoj i BIH. Kampanju prikupljanja milion potpisa za formiranje REKOM organizovaćemo u 30 opština u Srbiji, a slično će se dogoditi i u ostalim državama sa teritorije bivše SFRJ. U središtu ove, kao i svih drugih aktivnosti Koalicije za REKOM i samog REKOM jesu i biće žrtve, svih nacionalnosti, kako ne bi bile marginalizovane i zaboravljene i čijim se brojem i sudbinom ne bi manipulisalo – kaže za Plave strane Dušan Lopušina iz srbijanske Inicijative mladih za ljudska prava, koja će organizovati i koordinirati prikupljanje potpisa u Srbiji i drugim državama sa teritorije bivše Jugoslavije.

Direktor medijske kampanje Koalicije za REKOM Lazar Stojanović dodaje da očekuje da se prikupljanje potpisa završi do 1. juna, a da u oktobru ove godine vlasti država na teritoriji ex-Yu „zvanično reaguju“ povodom potpisa i Statuta REKOM. On kaže da prikupljanje potpisa „nije osnovna akcija“ Koalicije za REKOM, već je to pre svega lobiranje, bilo na nacionalnom, bilo na evropskom nivou.

– Imamo jaku podršku EU, u čije članstvo žele da uđu sve države sa prostora bivše SFRJ. Takođe, imamo dobre signale i podršku iz crnogorskog parlamenta, od predsednika Srbije i Hrvatske Borisa Tadića i Ive Josipovića, predsednika parlamenta Slovenije Pavela Gantara, političkih lidera na Kosovu. Zasad ne mogu jasno da procenim stav Makedonije, ali se nadam da će i odatle stići zvanična podrška. Ne, nije prerano za ovakvu ideju. Poslednji je trenutak da se utvrdi istina. Ne smemo dozvoliti da svedoci ili porodice žrtava biološki „nestanu“ – kaže Stojanović za Plave strane.

Njegove procene o podršci „potvrđuju“ u poslednjih nekoliko meseci javne izjave predstavnika političkih elita u regionu. Predsednik Srbije Tadić podržao je inicijativu za osnivanje REKOM, a u razgovoru sa predstavnicima Koalicije za REKOM kazao da se „zalaže za rasvetljavanje svih zločina, kako bi pravda za žrtve bila zadovoljena i kako bi se region okrenuo pomirenju i saradnji“. I predsednik Hrvatske Josipović dao je podršku formiranju REKOM, koji vidi kao deo napora, u okviru „politike pomirenja koju zagovara“, da se zločini rasvetle i počinioci kazne, a pruži zadovoljština žrtvama.

Predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) u BiH Sulejman Tihić kazao je da REKOM „ima potencijal da ubrza proces rasvetljavanja događaja u ratovima“, koji je „našim državama i narodima potreban kako se u budućnosti ne bi ponavljale greške i zlo iz prošlosti“. Čelnik bosanske NSRB Mladen Ivanković Lijanović REKOM je nazvao kvalitetnom idejom jer tretira ceo region, na bazi činjenica i bez politiziranja. Formiranje REKOM javno su podržali i potpredsednik Alijanse za budućnost Kosova, Ardijan Gjini, kao i predsednik Demokratskog saveza Kosova, Isa Mustafa.

Ako i propadne, vredelo je pokušati

– Pojedini političari u regionu shvatili su vrednost formiranja REKOM. Bavljenje prošlošću i veoma osetljivim situacijama zahteva veliku posvećenost, saosećajnost i svest, ali i strast da, bez obzira koliko nešto teško i izazovno bilo, ne smemo učiniti nijedan korak koji bi pojačao patnju. Cilj je da se posle perioda konflikta i velike patnje, kreira sistem ili program koji može doneti unutrašnje izlečenje i oporavak zajednica. Bavimo se prošlošću u nadi da je moguće sprečiti da se kršenje ljudskih prava i zločini ponove – ocenio je nedavno biskup Kevin Dauling, koji je boravio u Beogradu i Zagrebu, kako bi preneo sopstvena iskustva iz Južne Afrike posle aparthejda, ali i zato što je deo međunarodnog mirovnog pokreta Paks Kristi, fokusiranog na postkonfliktne situacije.

Slično misle i intelektualci i aktivisti civilnog sektora sa ex-yu prostora. Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo i Koalicije za REKOM, kazala je nedavno za banjalučke Nezavisne novine da „bez presuda onima koji su počinili ratne zločine teško može da dođe do vladavine prava“, a da REKOM nastoji da se o bližoj prošlosti zna „iz ugla žrtava, a ne politike“. „Kad budemo govorili o konkretnoj žrtvi, konkretnom događaju i konkretnoj patnji onda neće biti prostora za političku priču“, ocenila je ona. Univerzitetski profesor i aktivista za ljudska prava Žarko Puhovski kazao je da je rad REKOM važan jer se samo na temelju prikupljenih činjenica, koje „moraju biti vezane uz individue, imena“, mogu vršiti interpretacije. A ovaj prostor pati od viška interpretacija činjenica, dodao je.

– Poslednje dve decenije nagledali smo se užasne istorije, te bi makar činjenice o njoj morale biti koliko-toliko objektivno utvrđene. Inače, ako se to ne desi, živećemo „užas bez kraja“. Hapsićemo se međusobno, proterivati, međusobno podmetati noge u integracijama – ocenio je Zdravko Grebo, profesor Pravnog fakulteta u Sarajevu i jedan od zagovornika predsednika REKOM.

On je „priznao“ da teško može da zamisli će se parlamenti u regionu uskladiti i dati REKOM zeleno svetlo. Ipak, zaključio je: „Ako ideja i propadne, vredelo je pokušati“.

Bolne, neprecizne cifre

Nema preciznih podataka o broju poginulih u ratovima na prostoru bivše SFRJ tokom devedesetih već postoje samo procene. Nevladin sektor i vojno-politički analitičari najčešće procenjuju da je od rata u Sloveniji do NATO bombardovanja SRJ poginulo 320.000 ljudi. Na zapadu se često koristi brojka od 270.000 poginulih.

Čak i posle 11 godina od prestanka svih sukoba u zemljama na prostoru bivše Jugoslavije oko 15.000 ljudi još uvek se vodi kao nestalo. Međunarodni komitet Crvenog krsta procenio je da se u BIH kao nestalo vodi bezmalo 10.500 ljudi, u Hrvatskoj – 2.436, a na Kosovu – 1.840. Vlasti Srbije i Kosova kažu da ima oko 1.900 nestalih lica, većina su Albanci. Na zvaničnom popisu nestalih u Hrvatskoj tokom rata nalaze se 1.024 osobe. Prema podacima Dokumentaciono istraživačkog centra u Sarajevu, u BIH je ubijeno i nestalo približno oko 102.000 ljudi.

Ajhmanova bolest

– Čujem vapaj žrtava, čujem zov i molitvu pesnika Šarla Bodlera: Tvrdoglava u grehu, duša nam mlako žali/ naplaćujemo skupo kad bilo šta priznamo/ opet blatnjavim putem veselo koračamo/ ko da smo svaku mrlju jeftinom suzom sprali. To je poetska slika postpetooktobarske Srbije, slika odnosa Srbije prema žrtvama ratnih zločina, prema zločincima, prema ratu, prema zločinačkoj politici režima Slobodana Miloševića, koji je razorio SFRJ, ergo, i Srbiju, a razara je i danas. Genocid u Srebrenici, ergo, Srebrenica je metafora za sve žrtve svih zločina najstrašnijeg rata u Evropi posle Drugog svetskog rata. Sarajevo, Prijedor, Vukovar, Kosovo… jesu „Srebrenica u kontinuitetu“ – kaže za Plave strane profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Draško Bjelica, inače član Skupštine Koalicije za REKOM.

– Ideja REKOMA je izraz vapaja žrtava za istinom i pravdom. To je vapaj žrtava koje su preživele zločin, i žrtava koje nisu preživele zločin. Verujem da to čuju i oni koji su počinili zločin, čuju i vide i u snu i na javi, ne mogu im pomoći ni psiholozi ni neuropsihijatri ni ispovesti u crkvama i inim hramovima, ni bilo koji vid pomračenog uma, otrovanog srca i razorene volje bezglavog bekstva od odgovornosti. Jedini način da pomognu i sebi i drugima jeste da priznaju zločin, da se suoče sa istinom i pravdom. Vapaj žrtava ne mogu prečuti ni oni koji su se „razboleli“ od Ajhmanove bolesti, oni koji kao da su slepi i gluvi za činjenice i istinu; oni koji kao da su tupi i glupi za vrednosti – za pravdu, za empatiju; oni čiji je jedini princip neprincipijelnost ili fanatizam. Od Ajhmanove bolesti boluju najvažnije institucije u Srbiji i pojedinci u njima – SANU, pisci Memoranduma i njihovi klonirani sledbenici: književnici, filozofi, naučnici, pisci udžbenika istorije, ne mali broj profesora univerziteta, parlament i političke partije, mediji, pravosuđe, a tek policija i vojska. JNA jeste rođena u antifašističkoj borbi, a pod Miloševićevom vrhovnom komandom izvrgla se u fašističke horde u „zagrljaju“ fašističkih paravojnih, policijskih i parapolicijskih monstruma. Od Ajhmanove bolesti boluje i SPC, neki episkopi i ini sveštenici: umesto istinske nade, vere i ljubavi prema Bogu iliti mudrosti, istini i pravdi, bogohulno su blagosiljali i blagosiljaju zločinačku politiku i zločince, ruže i kompromituju veru i SPC.

Koalicija za REKOM i REKOM imale su i imaće i ulogu Sokratovih osa i mamuza: i institucije i pojedince, i građanke i građane da leče od Ajhmanove bolesti, da ih bude iz stanja neodgovornosti, iz moralne i intelektualne dogmatske dremeži. Skoro kompletan državni, policijski i vojni vrh Srbije je u Hagu, a da li je iko ikada čuo ikoga iz postpetooktobarskih vrhuški da je javno priznao i osudio zločine nad Albancima na Kosovu, izrazio žaljenje i izvinjenje? Vlast zna to što od građana krije. Zna i to koliko masovnih grobnica ima u Srbiji, i ko sve je u tim grobnicama i ko je odgovoran. Zašto, zašto vlast ćuti?!? Ko je izgubio svet, ništa nije izgubio. Ko je izgubio karakter, sve je izgubio – kaže Bjelica.