Sada, tema nije više ova, ili ona politika koju treba voditi, već opstanak nešto manje od osam miliona ljudi. Ako se izuzmu malobrojni koji su se „snašli“ i njihova pratnja „ostatak“ ima sve veći problem da nekako pretekne. Kada u velikom broju porodica jedini prihod stiže na dan isplata penzija logično je da briga o zdravlju deka i baka postaje prioritet.
U Beogradu se na bilbordima pojavljuje broj od pola miliona gladnih u Srbiji (kako li su ih izbrojali?) verovatno kao deo kampanja u vezi evropskih integracija. Najavljuje se i podizanje starosne granice za odlazak u penziju žena na 65 godina, što je po mišljenju predlagača doprinos ostvarivanju rodne ravnopravnosti. Doduše, tako ne misli 99,9 odsto žena, ali to ne sme zaustaviti zahuktali voz ostvarivanja tzv. evropskih standarda.
Penzije i zarade
Stopa nezaposlenosti u mnogim mestima Srbije je od 70 do 80 odsto sa tendencijom pogoršanja, ali su zato zvaničnicima puna usta ravnomernog regionalnog razvoja koji samo što nije počeo da se ostvaruje. Objavljuje se sa entuzijazmom da se penzije neće smanjivati, kao da one već nisu realno smanjene rastom troškova života u ovoj godini i ignorisanjem zakonske obaveze da se dva puta godišnje usklađuju. U toj oblasti se i dalje nastavlja „igra“ sa praćenjem procentualnog odnosa penzija i zarada pri čemu „igrači“ namerno izostavljaju podatak o takvom odnosu prosečne penzije ostvarene za pun radni staž i prosečne zarade. Istovremeno se prećutkuje da u penzijski prosek kojim se barata „ulaze“ i penzije poljoprivrednika kod kojih 90 odsto ne uplaćuju doprinose. Tako se od veštački napravljene magle ne vide pravi problemi, pa se penzioni sistem urušava dovodeći tako u pitanje i opstanak porodica kojima je to jedini prihod.
Oduzimanje budućnosti
I dok magla pokriva sve veći deo stvarnosti onemogućavajući i uvid u realnost i suočavanje sa njom, aktuelna vlast se besomučno zadužuje što kod stranih partnera, što kod domaćih banaka pod komercijalnim uslovima. Tako se zatrpavaju budžetske i druge „rupe“ i održava se privid da je moguće i bez privrede živeti. Da je to moguće, drugi, napredniji narodi bi se odavno toga setili. Ali kako to, po svemu sudeći, ipak nije moguće, oni se „ubiše“ baveći se svojom privredom, dok su ovde druge teme u prvom planu. Za nekoliko godina kada dođe vreme za vraćanje ovih kredita, uzetih iz očajanja, neće imati odakle da se vrate. Tako oduzimamo budućnost svoje dece, a da se o mogućnosti isplata penzija i ne govori. Ali ako se uzme u obzir budući prihod od prodaje „svemirskih brodova“ i iskaže se sada, već u budžetu za 2010. godinu, problemi nastaju kao rukom odneseni. Ako bi se pri tome još izmenio penzioni zakon, tako da se utvrdi pravo da bliski srodnici mogu naslediti penziju, bili bismo blizu ostvarivanja „švedskog socijalizma“. Uostalom, taj model smo počeli da gradimo ranih devedesetih pa je red da to i okončamo.
Doduše, jedan od državnih zvaničnika je izjavio da samo što nismo od EU dobili dve milijarde nečega, pa ćemo onda to, kao i prihod od prodaje pomenutih „svemirskih brodova“ uneti u budžet za narednu godinu, što će dramatično poboljšati našu situaciju. Na ovaj način možemo se neprekidno i neograničeno zaduživati, pošto imamo u rezervi i proizvodnju perpetum mobila koja bi počela za nekih dva veka.
Nevolja je u tome što onih pola miliona gladnih ili više, ne razume modernu, apstraktnu umetnost. Oni u zanosu izazvanom krčenjem stomaka mogu da pokvare ovaj izuzetan eksperiment.
Autor je bivši ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
