Anksioznost problem mladih

Ona ističe da se panično i plašljivo ponašanje najviše ispoljava kod srednjoškolaca i studenata, koje je uslovljeno nekom napetom situacijom u vidu polaganja ispita ili odgovaranja za ocenu.

-Strah nekada može da pomogne organizmu kada u krajnjem trenutku donosimo ispravne odluke i na taj način jačamo svoje samopouzdanje. U većini slučajeva dolazi do pojave stresa, nemilog uzročnika našeg lošeg fizičkog i psihičkog stanja. U tom slučaju anksioznost pokazuje sve svoje elemente u vidu znojenja dlanova, gubitka daha, ubrzanog disanja i kucanja srca – objašnjava Vasićeva.

Ukoliko se panične situacije kod mlade osobe ponavljaju, jasna je poruka roditeljima i prijateljima da je neophodno anksioznost shvatiti vrlo ozbiljno.

-Naše misli proizvode naše ponašanje. Često se vodimo mišlju ako se jednom dogodila stresna situacija, da će se ona konstantno ponavljati. Nije moguće odmah anksioznost izlečiti, ali je neophodno da se na vreme uvidi da mlada osoba ima problem takve prirode – ističe Vasićeva.

Faktori za pojavu anksioznosti su mnogobrojni, ali najveći uzročnici su stres i genetska predispozicija, ukoliko je neko od članova porodice imao slične psihičke probleme.

-Još jedna mogućnost može da se uzme u obzir kada se javlja anksioznost, a to je smanjena koncentracija, nedostatak samopouzdanja i gubitak volje za savladavanjem prepreka. Međutim, često ljudi mešaju to stanje sa depresijom, koja je mnogo jača i čije posledice mogu biti nesagledive – kaže Vasićeva.

Postoji nekoliko oblika anksioznih poremećaja, od paničnog napada koji se manifestuje gubitkom daha, mučninom u stomaku i gušenjem, do opsesivno-kompulsivnog poremećaja, koji se ispoljava obavljanjem više puta jedne iste radnje, kako bi se otklonila nelagoda kao osećaj.

-Često se mladi bore i sa socijalnom fobijom, kao oblikom anksioznosti, kada se često plaše javnog nastupa. Od ovog straha boluje između sedam i 13 odsto svetske populacije. Sa druge strane, postoje specifične fobije u vidu straha od životinja, krvi i povreda, zatvorenog prostora i drugog, od čega boluje oko 13 odsto stanovništva na Zemlji. Kao jedan od najtežih oblika anksioznosti mogla bi da se navede ispitna koja je vidljiva kod studenata. Njihov strah i panika od ispita graniči se sa konstantnim stresom – navodi Vasićeva.

Odagnati strah i stres, ističe doktorka, jedan je od ključnih faktora za normalizaciju odnosa u porodici, među prijateljima i poznanicima.

-Vežbe relaksacije, duboko i plitko disanje, izuzetno su bitne u borbi protiv anksioznosti. Lako se izvode i trebalo bi da se primenjuju u svakom slobodnom trenutku ili u krajnjem slučaju kada do paničnog i nelagodnog ponašanja dođe. Pravilna ishrana i fizička aktivnost pomažu da stresne trenutke prevaziđemo lako i brzo. Ukoliko zdrave navike ne pomažu u borbi protiv anksioznog poremećaja, potrebno je obratiti se lekaru kako bi bila prepisana adekvatna farmakološka terapija – zaključuje Vasićeva.

Šta je anksioznost?

Anksioznost je stanje koje se karakteriše osećajem unutrašnje uznemirenosti, uplašenosti i straha da će se nešto strašno dogoditi, uz psihomotornu napetost i unutrašnji nemir. Anksiozna osoba je stalno u stanju „pripravnosti“, uvek je na oprezu i misli da joj se sprema neka opasnost.