Vakcinisanje u eri interneta

On je rekao da se roditeljima preko društvenih mreža propagiraju zablude u vezi s vakcinacijom i da je zbog toga neophodan jasan i snažan odgovor struke.

Milisavljević poziva Ministarstvo zdravlja, Lekarsku komoru, Srpsko lekarsko društvo, institute za javno zdravlje i sve medicinske fakultete da više nego jasno građanima ukažu na značaj i važnost vakcinacije.

– Postoji grupa ljudi koja koristi neaktivnost struke da seje dezinformacije i pozivam struku da digne glas i ukaže na značaj vakcinacije – kazao je Milisavljević, koji je lekar i profesor na Medicinskom fakultetu.

On je rekao da kao otac shvata opreznost i strah roditelja kada čuju od nekog da postoji mogućnost da neko dete posle vakcine dobije autizam ili neku bolest.

– Vakcine su nešto što je najviše doprinelo produženju i kvalitetu života. Imunizacijom se spasilo više života nego bilo kojom drugom zdravstvenom medicinskom metodom – naglasio je Milisavljević.

Poznati epidemiolog Predrag Kon istakao je da postoje brojne zablude koje se šire putem društvenih mreža o imunizaciji (vakcinaciji).

– Vakcinisanje se smatra najznačajnijim uspehom savremene medicine. U periodu od 1980. godine se primenjuje prošireni program imunizacije Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koji je značajno smanjio broj obolelih i umrlih od bolesti koje se mogu izlečiti vakcinisanjem, tako da se godišnje izbegne smrt od dva do tri miliona dece u svetu, rekao je Kon i dodao da sve veći broj pacijenata pravi sopstveni sud o lečenju i leku koji bi hteli da im doktor prepiše. U sedam razvijenih zemalja pokazalo se da 71 odsto internet korisnika konsultuje internet i za zdravstvene potrebe.

Jedno ispitivanje pokazalo je da na jasno postavljeno pitanje da li bi na društvenim mrežama tražili odgovor u vezi sa imunizacijom svoje dece, 93 odsto roditelja je odgovorilo potvrdno, njih 68 odsto i dalje je smatralo da su doktori najpouzdaniji, dok 48 odsto njih bi odgovor tražio samo na internetu.

– Preterano oslanjanje na društvene mreže vodi ka velikom broju netačnih informacija, ka zamagljenom i netačnom stavu. Internet forumi i društvene mreže omogućile su antivakcinalistima širi uticaj nego ikada ranije, pogotovo posle antikampanje u vezi sa imunizacijom protiv pandemijskog gripa, a posebno posle nerazrešene afere „vakcina“, kada je došlo do formiranja pravog antivakcinalnog pokreta u Srbiji, objasnio je Kon.

Još jedno ispitivanje je pokazalo da internetu najmanje veruju ljudi starosne dobi iznad 65 godina, oni koji imaju viši nivo obrazovanja i da su žene podložnije proveri zdravlja putem društvenih mreža nego muškarci.

– Imunizacije su usko povezane sa javnim (narodnim) zdravljem. Sprečavanje pojave i širenja bolesti koje se regulišu vakcinisanjem jeste temelj javnog zdravlja i u situaciji kada su bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija suzbijene, neželjene reakcije se češće registruju od teških i smrtnih formi bolesti, zaključio je Predrag Kon.

Obavezna i dobrovoljna vakcinacija

U zdravstvenom sistemu Srbije postoji obaveza određenih kategorija građana da se vakcinišu protiv pojedinih bolesti i sve obavezne vakcine su besplatne. Vakcinacija je obavezna protiv tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize, malih boginja, hepatitisa B, besnila, gripa, bakterijske upale pluća i bakterijskog meningitisa i drugih oboljenja. Pored obavezne postoji i dobrovoljna vakcinacija, koja se plaća, osim u slučajevima kada zdravstvene vlasti odluče da i ona bude besplatna (slučaj sa besplatnom vakcinacijom dece od svinjskog gripa).