Povećanje efikasnosti krivičnog gonjenja za ratne zločine, unapređen sistem podrške svedocima i žrtvama, unapređena međuinstitucionalna saradnja, kontinuirano zalaganje i rad Tužilaštva na međunarodnoj i regionalnoj saradnji i transparentnost rada Tužilaštva.
To su, prema programu Dejana Terzića, kandidata za tužioca za ratne zločine, ciljevi koje bi Tužilaštvo za ratne zločine trebalo da realizuje u predstojećem šestogodišnjem periodu.
Terzić, inače sudija Apelacionog suda u Novom Sadu, kome je Državno veće tužilaca za predstavljanje programa dalo 11,6 od 20 bodova, te se tako našao treći na listi posle zamenice tužioca za ratne zločine Snežane Stanojković i rukovodioca Tužilaštvom Milana Petrovića, smatra da bi povećanje efikasnosti krivičnog gonjenja trebalo ostvariti kroz sprovođenje plana primene kriterijuma za određivanje prioritetnosti u postupanju; prenošenja predmeta u nadležnost Tužilaštva za ratne zločine; intenzivnim angažovanjem Tužilaštva na formiranju regionalne baze podataka; jačanjem administrativnih i materijalnih kapaciteta Tužilaštva i afirmisanjem primene novih procesnih instituta.
„Usled proteka dugog vremenskog perioda od ratnih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije, otkrivanje, istraga i procesuiranje ratnih zločina postaju značajno otežani. Dokazi su rasuti po državama u regionu, pristup njima je otežan, a veliki problem je i nepostojanje jedinstvenih i egzaktnih statističkih podataka o broju i prirodi otvorenih predmeta ratnih zločina, koji služe kao pokazatelji efikasnosti procesuiranja i neophodni su za planiranje ulaganja u kadrovske i materijalne resurse“, ističe Terzić na početku svog programa.
Dodaje da je „ovakvo stanje u dobroj meri posledica ne samo nedovoljnog broja i neadekvatnog profila zaposlenih u Tužilaštvu, već i neadekvatne organizacije rada, bez jasno utvrđenih prioriteta u postupanju“. Na osnovu dosadašnjeg rada Tužilaštva, ukazuje Terzić, stiče se utisak da u određenim oblastima nisu prihvaćene mogućnosti za unapređenje, koje je stvorilo Republičko javno tužilaštvo, ali i Ministarstvo pravde.
Prema njegovom mišljenju, zadatak Tužilaštva je da u najkraćem roku definiše i počne s primenom jasnih, preciznih i objektivnih kriterijuma za prioritizaciju predmeta. „Definisanje ovih kriterijuma neophodno je izvršiti u samoj Tužilačkoj strategiji i to na način koji će omogućiti izradu Plana prioritetnog postupanja u kome bi predmeti bili svrstani u nekoliko kategorija sa različito definisanim rokovima u kojima bi Tužilaštvo trebalo da okonča njihovu istragu“, navodi Terzić.
Takođe, po njegovim rečima, proces prenošenja predmeta u Tužilaštvo za ratne zločine neophodno je sprovesti u što kraćem roku, najbolje do 2016.
„Tužilaštvo treba da, u saradnji sa tužilaštvima država u regionu, radi na uspostavljanju i redovnom ažuriranju regionalne baze podataka o ratnim zločinima koja bi olakšala pretragu i analizu podataka i doprinela racionalnijoj upotrebi ljudskih i materijalnih resursa i ubrzanju postupanja“, smatra Terzić.
U programu ističe i potrebu izbora dodatnih zamenika tužioca u Tužilaštvu, ali i angažovanje tužilačkih pomoćnika i savetnika, kao i da se sprovode sporazumi o priznavanju krivičnog dela, ali i nastavi saradnja, na primer, s Jedinicom za zaštitu svedoka MUP i vladinom Komisijom za nestala lica.
Transparentnost rada
„Da bi se stručnoj i široj zainteresovanoj javnosti obezbedila adekvatna količina informacija o radu Tužilaštva i istragama ratnih zločina, neophodno je unaprediti odnos i otvorenost Tužilaštva, kako prema medijima koji izveštavaju o ovoj materiji, tako i u direktnu dostupnost informacija“, ukazuje Dejan Terzić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.