Šabić: Pogrešan stav vlasti da javnosti ništa ne duguje

On ukazuje da građani treba da znaju gde su bili zaposleni predsednik i premijer Srbije.

Vlast često pokušava da prikrije skroman rezultat ili odsustvo bilo kakvog rezultata. Daleko od toga da se iza svakog incidenta krije kriminal i korupcija, ali oni koji na taj način izazivaju konflikt sa javnošću moraju da znaju da time izazivaju sumnju, rekao je Šabić u intervjuu za Krik.

Šabić je izneo podatak da njegova kancelarija trenutno radi na 5.000 predmeta, što je dovoljno posla za šest meseci, bez ijednog novog predmeta, a svakog meseca stiže 700-800
novih. U dve trećine slučajeva već na pitanje zašto nisu dostavili informaciju vlast kaže – „dobro, daćemo“. Tu tačno vidite da se svesno kalkuliše sa nepoznavanjem prava. Ko se žali – dobiće informaciju, ko se ne žali – neće. To je nedopustivo i ružno, poručio je Šabić.

Šabić smatra da građani treba da znaju gde su bili zaposleni predsednik i premijer Srbije Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić.

Mreža za istraživanje korupcije i kriminača (KRIK) je pre dve godine tražila od Republičkog fonda za penzijsko i zdravstveno osiguranje (PIO Fond) podatke o radnom stažu predsednika i premijera Srbije.

Fond je odbio da odstavi odgovor, čak i pošto ga je Poverenik kaznio sa 200.000 dinara.

Radna biografija državnih funkcionera mora biti javno dostupna. Što je funkcioner na višem položaju, to je pravo pristupa javnosti tim podacima nespornije. Ne vidim nikakav razlog da se krije da li su, na primer, poverenik, premijer ili predsednik države bili službenici u nekakvoj zanimljivoj firmi, ili su se bavili nekim poslom kojim nisu smeli, naglasio je Šabić.

U slučaju biografija premijera i predsednika države, zaista mislim da je to birokratski strah od davanja podataka o tako važnim ljudima. Ni premijer, ni predsednik ne treba da imaju bilo kakav problem, tim pre jer veći deo tih podataka možete da nađete čak i na njihovim sajtovima, predočio je on.

Šabić je rekao da za rušenje u Savamali saznao slučajno, tokom jutarnje šetnje. Skoro nije bilo tako zastrašujuće situacije. To je neshvatljivo. Da se ja nisam oglasio, ne bi pisnuli. Da je Beogradom prošetalo 30 ljudi s crnim maskama na glavi i palicama u rukama i da nikog nisu pipnuli, samo da su prošetali mašući palicama – to bi trebalo da nas digne na noge, zar ne, upitao je Šabić.