Foto: www.šabac.rsOdnedavno su gradski funkcioneri, gradonačelnik i 11 članova Gradskog veća svoje kancelarije premestili u zgradu Međuopštinskog istorijskog arhiva.
Zgrada je renovirana, a nekada je pripadala Šabačkoj bolnici od 1865. godine, i pruža sasvim dovoljno komfora za čelnike grada i građane. Administrativni poslovi i usluge građanima pružaju se i u zgradi Gradske uprave u Jevremovoj ulici.
Ova zgrada renovirana je posle 2000. godine, a ugrađen je i lift. Uvođenjem jedinstvenog šaltera umnogome je olakšana komunikacija sa građanima, usluge i rad gradske uprave vode se po međunarodnim standardima. Međutim, za sednice Gradske skupštine unajmljuju se sale u gradu, najčešće amfiteatar Visoke škole za obrazovanje vaspitača. Sednice su održavane i u amfiteatru Visoke poljoprivredne škole i salama Kulturnog centra i Centru za usavršavanje nastavnika.
Do šezdesetih godina zgrada Opštine Šabac bila je u samom centru grada, arhitektonski vredna, ali je srušena i tu izgrađena zgrada Šabačke banke. Nimalo na ponos Šapčana, sva u betonu. Zasedanja odbornika skupštine bila su u zgradi na Starom gradu, ali posle bombardovanja 1999. godine, zgrada je oštećena i ustupljena policiji. Simptomatično je da Šabac nema reprezentativno zdanje za gradsku vlast, a to seže u davne dane.
Kada je u Šabac došao Jevrem Obrenović, pre dva veka, izgradio je velelepan konak, verovatno najluksuznije zdanje u tadašnjoj Srbiji. Pored arhitektonske vrednosti u konaku su uvedene evropske vrednosti. Konak je imao prve staklene prozore u Srbiji, spavalo se na krevetima sa dušecima, ovde je bio prvi klavir i prvi muzički obrazovani učitelji, formirana prva biblioteka, pila se bela kafa, a moda je takođe bila po „jevropejskom ukusu“. No, političke prilike uvek su bile prevrtljive u Srbiji, pa se posle dolaska Karađorđevića na vlast konak se urušio od nebrige. I kralj Petar Prvi je kritikovao ovakav odnos prema civilizacijskim tekovinama, ali od konaka ništa nije ostalo. Posle Drugog svetskog rata ovde je podignuta zgrada Skupštine opštine. Ali, po svim tadašnjim socrealističkim principima, u betonu i staklu. Ova zgrada kao i zgrada banke nikako se ne uklapaju u očuvani ambijent Jevremove ulice.
Neadekvatne alternativeS obzirom na ekonomske prilike teško je očekivati da će se uskoro izgraditi namenska zgrada za gradsku upravu. Grad je ustupio zgradu nekadašnje Uprave za agrarna plaćanja koju je finansirala Evropska unija policiji, ali se ona nalazi na periferiji, kod „Zorke“. Kupljena je i zgrada Doma JNA, zdanje iz šezdesetih godina, sa 2.500 kvadrata, ali je opredeljenje da se tu podigne poslovno-stambeni kompleks. Ovo nekada velelepno zdanje, sa velikom salom od 600 mesta, polako se ruinira. Već je počelo razbijanje staklenih površina, jer je neobezbeđena. Postoji i Gradska kuća, ali ona uglavnom služi za svečane prijeme. Bilo kako bilo, još uvek će se sednice Gradske skupštine održavati u iznajmljenim salama, a neke od gradskih službi biće dislocirane.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
