Centar za socijalni rad godinama radi isto

Po zakonu RS krivično neodgovorna lica su sva lica do 14 godina i u slučaju izvršenja krivičnih dela policija o njima obaveštava tužilaštvo kroz izveštaj, a Centar za socijalni rad je nadležan za dalji nadzor nad njima. Dok njihov broj raste, gomilaju se dela poput fizičkog nasilja, nanošenja teških povreda ili dela iz imovinskih delikata , odnosno krađe ili oštećenje tuđe imovine. Na sednici Skupštine grada Valjeva odbornik SNS-a Radojica Ristić je ukazao na činjenicu da program Centra za socijalni rad godinama nije menjan te da se svake godine iznova predlažu isti programi.

– U tom izveštaju Centar za socijalni rad konstatuje da je zadnjih godina primetan povećan broj dece sa poremećajima u ponašanju i prekršaju zakona. Mi to svake godine konstatujemo, a ništa ne preduzimamo preventivno. Oni navode u programu da će preduzeti aktivnosti, ali to su aktivnosti koje proizilaze iz redovnih ovlašćenja socijalnih radnika i službe uopšte. Socijalnih radnika ima malo. Broj korisnika se povećava, a broj radnika opada i oni nemaju vremena da se posebno bave ovom tematikom, i ja to razumem, ali to nije jedini problem, navodi Ristić objašnjavajući da bi inicijativa za ovu uslugu koju bi mogao finansirati grad morala poteći upravo iz Centra. Po Ristićevim rečima, Centar i nije posebno licenciran za ovu uslugu.

Direktorka Centra za socijalni rad Katarina Vlajković potvrđuje da u Centru od 33 zaposlena postoji samo osam socijalnih radnika a oni su po struci andragozi, defektolozi i psiholozi. Ukoliko Grad odluči da implementira bilo kakvu novu uslugu i finansira je, neophodno je da se ona nađe u Strategiji razvoja socijalne zaštite.

 – Postojao je nacrt za tu strategiju i ona je jednim dobrim delom bila i napisana, ali je pre dve godine tadašnja pomoćnica gradonačelnika istu gotovo pocepala, jer se u njoj nije nalazio posebno i primarno istaknut segment osoba sa invaliditetom, što je po njenom mišljenju tako trebalo. I sve je stalo. Stara strategija je istekla 2012. godine i ona više ne važi. A nova nam je potrebna da bismo iz nje izveli akcione planove i mogli bilo šta da pokrenemo i inoviramo. Grad nema ni Savet za integraciju socijalne politike koji bi se tim problemima pa i strategijom uopšte bavio, objašnjava Ristić.

Po njegovim rečima, novi zakon predviđa da pružanje socijalnih usluga mora biti sprovedeno putem javne nabavke kao i svaka druga usluga, ali i da za bilo koju uslugu može da konkuriše samo licencirano udruženje pa i Centar za socijalni rad mora biti licenciran.

– Od mog stupanja na dužnost upravo smo radili na prikupljanju potrebne dokumentacije. Licenciranju Centra prethodilo je donošenje i usvajanje niza pravilnika, a reč je o ogromnoj papirologiji. Mi smo u prvoj polovini ove godine već podneli zahtev i predali dokumentaciju za tri licence za usluge koje trenutno i radimo i to pomoć u kući, sigurnu kuću i urgentni smeštaj. Sada je na ministarstvu posao za dalju proceduru, objašnjava Vlajkovićeva.

Očito da slučaj dece sa poremećajima u ponašanju treba da zabrine ovaj grad, a ako već postoji odobravanje i saglasnost svih strana, grad bi morao da za početak donese Strategiju kojom će ova usluga biti predviđena, pa tek onda da izdvoji novac za njeno sprovođenje.

Osam socijalnih radnika

– Mi zaista nemamo dovoljan broj zaposlenih socijalnih radnika, a trenutno pokrivamo 5.407 korisnika sa osam socijalnih radnika. U potpunosti podržavam ideju da ukoliko Grad ima sluha i načina da finansira tu uslugu bar za jednog novozaposlenog koji bi se samo time bavio. Kada je reč o pomenuta 104 maloletnika, to je tek poseban problem, jer oni bi trebalo da budu često smeštani u posebne domove koji su u nadležnosti Republike, ali ih nema. Mi nemamo uslove za tako nešto, kaže Katarina Vlajković.