Srbija kao "čep migracija"

Đurović je, na konferenciji za novinare, rekao da je za prvih šest meseci ove godine 150.000 ljudi prošlo kroz Srbiju, a do 1. jula je azil zatražilo 4.551 lice.

Od toga je bilo 1.714 dece, a bez pratnje roditelja njih 98. U ovom trenutku je u Srbiji između 3.500 i 4.000 ljudi, od čega oko 800 dece, a više od 70 njih bez roditeljske pratnje, rekao je Đurović, koji je napomenuo da je oko 2.000 ljudi smešteno u centrima, dok je 2.000 po parkovima u Beogradu i na severnoj granici.

Situacija je ozbiljna, Mađarska je zatvorila granicu, povećava se broj ljudi koji ostaje i postajemo „čep migracija“. Država je intenzivirala registraciju ljudi u Krnjači, centar za azil na otvorenom, ali izostaju legitimacije, ocenio je on.

Đurović je upozorio da su kapaciteti popunjeni, da je otvorena i Bogovađa, dok su poluprazni smeštaji u Sjenici, Tutinu i Preševu.

On je upozorio da je otežan pristup azilu i da se obaveštenja daju na srpskom jeziku.

Đurović je naglasio da se sve ovo odnosi i na decu, koja zahtevaju posebnu pažnju i brigu, a to ne dobijaju i ostaju izloženi krijumčarima i eksploataciji.

Oni su u kritičnim godinama, impulsivni, povodljivi. Šta raditi sa njima? Više brige, rad socijalnih službi, psihosocijalna podrška, obrazovanje, ne dozvoliti da budu zanemareni, rekao je Đurović i naveo primer centra u Krnjači gde su deca od 12 do 15 godina ostavljena da spavaju napolju na travi, jer nije bilo mesta.

Kako neko nije procenio da su ta deca prioritet? Mi sve ovo iznosimo i u razgovorima sa nadležnima i negde ima sluha, negde propusta, pogrešnih ljudi na pogrešnom mestu, kao u upravi u Krnjači, rekao je Đurović.

On je napomeno da za decu ispod 15 godina postoje mobilni socijalni timovi, sistem je konsolidovan i oni se smeštaju u Zavod za vaspitanje dece i omladine.

Postoji i dilema da li ta deca treba da traže azil ili socijalni radnici to da rade za njih. Potrebno je da deca budu u sistemu azila jer tako do susreta sa roditeljima imaju zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, psihosocijalnu pomoć i obrazovanje, rekao je Đurović.

Deca na ulici nisu rešenje, ukazao je on i dodao da krijumčari često koriste adolescente kao svoje „vojnike“ da prevode migrante preko granica.

Potrebno je spremati se za zimski period, potrebni su novi smeštajni kapaciteti, ljudski resursi, profesionalci i finansijska sredstva.

Na vreme o tome treba voditi računa, razgovarati o tome u evropskim krugovima i tražiti sredstva, naglasio je Đurović.

Psiholog Jana Stojanović rekla je da se, kada je reč o deci bez rodteljske pratnje, najčešće radi o dečacima od 15 do 17 godina iz Avganistana, Pakistana i severa Afrike, koji formiraju vršnjačke grupe kako bi se osećali sigurnije.

Oni moraju biti prepoznati kao tinejdžeri, ne tretirati i kao odrasle, treba im pružiti jaku i kontinuiranu psihološku podršku, da imaju programe koji su im prilagođeni, rekla je Stojanović.

Toga nema i zato i deca koja su smeštena u centrima opet završe na ulici, upozorila je Stojanović.