FHP: Pravo za žrtve Oluje

U saopštenju, FHP je pozvao nadležne institucije da pristupe sveobuhvatnom rešavanju pitanja obeštećenja i podrške svojim građanima koji su kao civili pretrpeli teške povrede osnovnih prava u oružanim sukobima iz devedesetih godina.

FHP napominje da ni jedna žrtva Oluje u Srbiji danas nema status civilne žrtve rata.

Razlog za to je činjenica da nadležni državni organi ne prepoznaju kao žrtve rata osobe koje su nastradale van teritorije Srbije, iako to zakonom o civilnim žrtvama rata nije izričito propisano.

Ipak, neke žrtve Oluje, ili članovi njihovih porodica, uspeli su da ostvare prava po tom zakonu, ali su im ona ukinuta kada je dotadašnja praksa 2013. preokrenuta.

Tada je FHP, naime, podneo zahteve za priznanje statusa civilne žrtve u ime drugih žrtava nesrpske nacionalnosti iz Sjeverina.

Umesto da zahtev prihvati, nadležno Ministarstvo rada i socijalne politike zauzelo je stav da se zakon ne primenjuje na slučajeve kada su smrt ili povreda nastupile na teritoriji drugih republika bivše Jugoslavije.

Po tom osnovu je ne samo odbilo zahtev žrtava iz Sjeverina, već je ukinulo i sva ranija rešenja kojima su bila priznata prava žrtvama iz Hrvatske i BiH.

Pored kritika, koje su Srbiji uputili komiteti Ujedinjenih nacija, kao i najviši funkcioneri Saveta Evrope i institucije Evropske unije, nadležno ministarstvo je odlučilo da nastavi sa potpuno istom politikom prema civilima stradalim u proteklim oružanim sukobima.

Otvaranjem Poglavlja 23 u okviru pregovora o pristupanju EU, pred Srbiju se postavlja obaveza da ovom problemu pristupi potpuno drugačije, navodi FHP.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice i raseljena lica iz juna ove godine, u Srbiji 20.334 osoba i dalje imaju status izbeglica iz Hrvatske.

Taj broj se godinama smanjivao zbog povratka određenog broja izbeglica u Hrvatsku, ali i zbog činjenice da je veliki broj njih u međuvremenu stekao državljanstvo Srbije, čime je formalno izgubio izbeglički status, podseća FHP.