Hoće li Beogradski univerzitet ostati na Šangajskoj listi

Univerzitet u Beogradu poslednje tri godine nalazi se između 301. i 400. mesta na Šangajskoj listi, koja rangira 500 najboljih visokoškolskih ustanova u svetu.

Akademska zajednica sa nestrpljenjem očekuje da vidi hoće li se BU u oblastima matematike i fizike vrati „u igru“, s obzirom da smo 2014. bili među top 200, a lane smo ispali sa liste.

– Od 2004. do 2012. godine imali smo kontinuiran porast broja i kvaliteta naučnih radova, a od 2013. do danas broj radova pada. Ipak, verujem da će Univerzitet u Beogradu ove godine zadržati mesto među prvih 400 univerziteta, jer se boduju minula vremena, ali ako se ovakav trend ulaganja u nauku nastavi, pad je neminovan – kaže za Danas Tibor Sabo, profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji pomoćnik ministra za nauku.

I prorektorka za međunarodnu saradnju BU Ivanka Popović očekuje da će naš najstariji i najveći univerzitet zadržati postojeću poziciju ili će doći do blagog pada. Na pitanje da li to znači da se BU može spustiti stepenicu niže i biti rangiran između 401. i 500 mesta, prorektorka odgovara da je teško proceniti, ali svakako očekuje da budemo među top 500.

– Od 2013. zbog teške finansijske situacije broj radova je počeo da pada, ali imamo jedan broj radova koji su se pojavili u jakim međunarodnim časopisima, kao što je Nejčr, pa verujem da će se to izbalansirati. Ali sigurno je da će se u narednim godinama osetiti posledice slabijeg finansiranja nauke. Brojne države ulažu mnogo strateški i sistematski da poboljšaju svoju poziciju na Šangajskoj listi, a mi činimo ono što možemo. Teško je opstati u takvoj konkurenciji – smatra prorektorka Popović.
Milovan Šuvakov, pomoćnik ministra prosvete, nije želeo da daje prognoze, ali ukazuje da su od plasmana na Šangajskoj listi mnogo važniji kvalitet i internacionalizacija visokog obrazovanja, posebno jer to ne ulazi u bodovanje.

– Odlično je što se Univerzitet u Beogradu nalazi na toj listi, ali to ne treba da bude primarna težnja u visokom obrazovanju već posledica onoga što radimo. Važno je da se podsetimo da pored Beogradskog, imamo i druge univerzitete i da i njima treba da podižemo kvalitet – kaže Šuvakov za Danas.

Šangajska lista, koja se smatra jednom od najuticajnijih, rangira najbolje visokoškolske ustanove u svetu, a ključni kriterijumi su naučnoistraživački rad, odnosno broj objavljenih naučnih radova u međunarodnim časopisima, citiranost, broj dobitnika Nobelove nagrade i Fildsove medalje koji su pohađali univerzitet ili su na njemu zaposleni. Listu svake godine objavljuje univerzitet Ciao Tong iz Šangaja. Univerzitet u Beogradu prvi put se našao na Šangajskoj listi 2012, i to između 401. i 500. mesta. Već naredne godine popravio je poziciju i dospeo u grupu od 301. do 400. mesta koju drži i danas.

Inače, prvih deset mesta na Šangajskoj listi za 2015. zauzimaju osam američkih i dva britanska univerziteta. Prvi je Harvard, a slede ga Stenford, MIT, Berkli, Kembridž, Prinston, Tehnološki institut Kalifornija, Kolumbija, Čikago i Oksford. Od zemalja južne i istočne Evrope znatno bolji plasman od Univerziteta u Beogradu imaju samo Lomonosov univerzitet u Moskvi i Karlov univerzitet u Pragu. Što se tiče regiona, na ovoj prestižnoj listi, pored BU, našao se Univerzitet u LJubljani, ali stepenicu ispod nas, to jest u grupi od 401. do 500. mesta.

Vebometriks
Najbolje rangirani srpski univerzitet na listi Vebometriks iz jula 2016. je Beogradski, koji se nalazi na 536. mestu, a Univerzitet u Novom Sadu zauzeo je 886. poziciju, u konkurenciji 24.000 visokoobrazovnih institucija sveta. Vebometriks rang-lista univerziteta „meri“ vidljivost na Internetu.