ŠABIĆ: Problemi u primeni Zakona

Nije uređeno da li se Zakon odnosi na njih, izjavio je danas poverenik za
informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.

Poverenik može imati ovlašćenja na komore izvršitelja i notara, ali ne na pojedince, ukazao je Šabić na sednici skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.

Prema njegovim rečima, to otvara mogućnost da se neke informacije od javnog značaja stavljaju van kontrole Poverenika,

Šabić je upozorio da u Srbiji za tri godine primene Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja nikad niko nije bio procesuiran zbog njegovog kršenja, niti je nadležno ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pokrenulo ijedan proces.

On je podsetio da Poverenik ne može da pokrene proces, već samo može da izrekne dva puta novčanu kaznu od po 200.000 dinara, ali osobe koje su na čelu državnih institucija to, nažalost, ne plaćaju svojim novcem, nego iz budžeta.

Zato se lako plaćaju milionske kazne i ne poštuju se rešenja Poverenika, rekao je Šabić, predstavljajući izveštaj o radu u 2015. godini.

On je dodao da, po Zakonu, kada se i posle dve plaćene kazne ne dostavi tražena informacija, onda Vlada treba da donese rešenje o prinudnom davanju, ali to nisu nijednom učinile ni ova, kao ni prethodne vlade.

Šabić je naveo da je broj žalbi građana koji se žale za nedavanje informacija od javnog značaja veoma veliki i da je vreme da počne da se smanjuje.

Pristup informacijama od javnog značaja u najvećoj medi obezbeđuje Poverenik, umesto državni organi, kojih je oko 11.000, napomenuo je Šabić.

Govoreći o Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, Šabić je naglasio da je od 2009. do 2015. godine broj invervencija Poverenika višestruko uvećan, sa osamdesetak na više od 2.000, i to su uglavnom „izuzetno kompleksni predmeti“.

On je upozorio da akcioni plan za primenu tog zakona još nije donet, iako je to trebalo da bude učinjeno u jesen 2010. godine, što stvara velike probleme.

Prema mišljenju Šabića, potrebno je doneti izmene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

On je ukazao i na činjenicu da Ustav predviđa da se obrada podataka o ličnosti utvrđuje zakonom, a u Srbiji je čest slučaj da se to radi podzakonskim aktima.

Predsednik Odbora Meho Omerović ocenio je da je „van svake pameti“ da se kažnjavaju direktori javnih preduzeća, a da se te kazne plaćaju novcem građana, dok se informacija i dalje ne daje.