Nasilje u porodici tretiraće kao prekršaj?

Naime, ukoliko bi se predložene izmene usvojile, kršenje mera zaštite od nasilja u porodici tretiralo bi se kao prekršaj, a ne kao krivično delo u skladu sa Porodičnim zakonom, što je za žrtve porodičnog nasilja, odnosno trećinu građanki Srbije koje su preživele ili preživljavaju neki oblik nasilja, neprihvatljivo.

Time bi se, kako smatra AŽC, ugrozio dostignuti nivo prava na zaštitu od nasilja u porodici, dok bi se istovremeno poslala pogrešna poruka onima koji krše meru zaštite, a to je da će ih država od sada blaže kažnjavati. Kako se dalje navodi u apelu, Ministarstvo pravde, kao kreator oba zakona, želi da izjednači mere zaštite, koje se već 11 godina izriču prema Porodičnom zakonu, sa hitnim merama koje se uvode Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici. Ove mere, ističe AŽC, ne mogu se izjednačiti „ni po svom kvalitetu, ni po načinu donošenja, ni po dužini trajanja“.

Obrazloženje Ministarstva pravde da će na taj način hitne mere i mere zaštite od nasilja biti delotvornije, nije potkrepljeno nikakvim dokazima, kao što nema dokaza ni da je dosadašnje krivično gonjenje zbog prekršenih mera zaštite nedelotvorno.

Centar takođe podseća da apsolutna zastarelost krivičnog dela nastupa posle šest godina, dok prekršajno gonjenje zastareva već nakon dve godine. Iskustva klijentkinja AŽC upravo pokazuju da su prekršajni postupci sa elementima porodičnog nasilja uglavnom zastarevali. Uz apel, Autonomni ženski centar je Narodnoj skupštini dostavio svoje predloge za izmenu i unapređenje ostalih odredaba ovih zakona.