Za negiranje genocida do pet godina zatvora

Vlada je Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonik usvojila na poslednjoj sednici, održanoj 9. novembra, te prosledila ovaj dokument Skupštini Srbije na usvajanje.

„Ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida učinjenih protiv grupe lica ili člana grupe koja je određena na osnovu rase, boje kože, vere, porekla, državne, nacionalne ili etničke pripadnosti, na način koji može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje prema takvoj grupi lica ili članu te grupe, ukoliko su ta krivična dela utvrđena pravnosnažnom presudom suda u Srbiji ili međunarodnog krivičnog suda, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina“, piše u članu 387 Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.

Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo (FHP), ocenjuje za Danas da je reč o „civilizacijski i pravno važnoj odredbi“, da je pozitivno iznenađena i da je tumači na dva načina.

– Ili je Vlada odlučila da prizna međunarodne krivične presude i onda prestaje priča o nepriznavanju genocida ili je reč o predlogu koji se daje sa saznanjem da on nikako neće proći u parlamentu. U Srbiji u svakodnevnom životu imamo kontakta sa javnim odobravanjem da je negde počinjen genocid, imamo negiranje da je počinjen zločin, umanjivanje i zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, i kada su u pitanju grupe i kada su u pitanju članovi uže grupe, a da su ta krivična dela utvrđena, potvrđena i sankcionisana pravosnažnom presudom suda u Srbiji ili međunarodnog krivičnog suda – naglašava Kandić i dodaje da je predlog da se kažnjava podsticanje i umanjenje težine genocida i da se dovodi u vezu sa presudom Međunarodnog krivičnog suda „veoma važno“.

Ona ističe da ovakva odredba začuđuje, jer je „u suprotnosti sa praksom i onim što se događa u Srbiji, gde imamo i presedane da pojedinci negiraju, umanjuju, odobravaju činjenje zločina“, ali i da je vrlo po.

– Politički nivo se najviše pokazao u slučaju predloga rezolucije o Srebrenici i u svakodnevnom govoru političara, gde se počinjeni genocid u Srebrenici, koji je utvrđen i sudskom presudom, ne priznaje. Ovaj član može da znači da Vlada predlaže poštovanje međunarodnih presuda i poštovanje onoga što se civilizacijski zahteva kada je reč o presudama za genocid i da postavi novi standard da Srbija priznaje sve što je međunarodnim presudama utvrđeno – naglašava Kandić. Ona ukazuje da ima na hiljade varijacija poricanja i umanjivanja, poricanja i odobravanja počinjenog genocida, kao što su bile parole – Nož, žica, Srebrenica, i da bi tu vrstu odredbi u parlamentu trebalo dodati u ovom članu.

Goran Miletić, programski direktor za Zapadni Balkan međunarodne organizacije Civil Rights Defenders, kaže za Danas da je „formulacija u članu 387 dobra ukoliko se radi o presudama međunarodnih sudova, poput genocida u Srebrenici ili Ruandi“.

– Ipak, takva nejasna formulacija može da se zloupotrebi, odnosno da se, na primer, koristi protiv nevladinih organizacija koje u javnost iznose podatke i činjenice o počinjenom genocidu. Takođe, može da dođe do zloupotrebe kako bi se manipulisalo javnošću time da je genocid učinjen protiv srpskog naroda – objašnjava Miletić.

Zoran Ivošević, profesor Pravnog fakulteta „Union“, ukazuje za Danas da bi u formulaciji u članu 387 trebalo dodati razliku između onih koji govore i pišu o tome, a nisu stručni i ljudi koji se naučno bave problemom genocida.

– Zamislite, na primer, nekog profesora, koji se ceo život bavi ovim temama, da bude kažnjen zatvorskom kaznom, jer kritički govori o presudi, kao što bi bila neka presuda o genocidu. To je onda zabrana javnog mišljenja – objašnjava Ivošević.

DSS: Neprihvatljiva formulacija

Prema mišljenju Demokratske stranke Srbije (DSS), ovakva dopuna Krivičnog zakonika je „neprihvatljiva“. „Formulacija sadržana u Predlogu, koji je Vlada Srbije dostavila Skupštini, neprecizna je, podložna različitom tumačenju i može da prouzrokuje izrazito štetne posledice. Zato, sa političkog i sa stručnog stanovišta, ova dopuna Krivičnog zakonika ne sme da bude usvojena. Istorijske istine i rasprave ne mogu biti predmet krivičnih zakonika, kao što stavovi o istorijskim događajima ne mogu da budu inkrimisani i zakonom sankcionisani. U suprotnom bi jedno od osnovnih ljudskih prava – pravo na slobodno mišljenje – bilo apsolutno ugroženo“, poručuju iz DSS-a.