"Getoizacija" Roma u Kruševcu nema nalogodavca?

Takođe da je zabrinjavajuće što on pretvara romsko naselje u geto, jasno ga izdvajajući, dok pritom nije utvrđeno ko je naložio njegovu izgradnju i sa kojim interesima.

Ovim izveštajem Zaštitnik želi da skrene pažnju nadležnih organa i javnosti da, iako je izgradnja zida sa formalno-pravnog aspekta u skladu sa važećim propisima jer ima neophodne dozvole Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, može za posledicu imati getoizaciju jednog broja građana. Što se upravo i desilo sa pomenutim naseljem kada je oko njega podignut betonski zid, koji prema objašnjenjima JP „Putevi Srbije“ služi za zaštitu stanovništva od buke sa kolovoza, ali koji ipak po izgledu ne liči ni na jedan drugi zid takve namene, već na zaklanjanje nerešenih problema Roma od potencijalnih investitora na okolnim parcelama.

Robert Sepi, zamenik zaštitnika građana za prava nacionalnih manjina, objašnjava da je u postupku provere utvrđeno da su od strane nadležnih organa „ispoštovani svi zahtevi i sprovedene sve procedure koje propisi nalažu“ za samu izgradnju, te da je Ministarstvo građevinarstva odobrilo tehničku dokumentaciju za izgradnju, ali da je krajnji rezultat ipak – „betonski zid kakvog nema nigde drugde u Srbiji“, jer zakonom nije propisano da treba proveriti da li se gradi oko romskog naselja. Odgovornost lokalnih vlasti još je bilo teže utvrditi jer pored objašnjenja o samom izvođenju radova koja su dostavili Zaštitniku, na kraju nije utvrđeno čija je odluka bila da se zid podigne.

– Postoje nadležni organi koji nisu dostavili objašnjenja koja smo tražili, niti omogućili razgovor sa svojim predstavnicima, na šta ih zakon obavezuje. Objašnjenja koja smo dobili mogu se podeliti na ona koja precizno odgovaraju na pitanje i ona koja su služila za odugovlačenje, razvodnjavanje, opstrukciju i težila ka neutvrđivanju pravog stanja stvari – navodi Sepi.

Jedan od takvih organa, stoji u izveštaju, jeste i Direkcija za urbanizam i izgradnju grada Kruševca, koja nije odgovorila na pitanja Zaštitnika, niti poslala svoje predstavnike na zakazane sastanke, a bila je nadležna za donošenje odluke o vrsti zida koji će se graditi.

Na pitanje da li je ovaj problem mogao biti rešen na neki drugi način, prihvatljiviji sa stanovišta zaštite ljudskih prava romske nacionalne manjine, Sepi odgovara da je upravo to jedan od najvažnijih zaključaka ovog izveštaja, i čitavog postupka koji je sproveden.

– Problem ne bi ni nastao da se prilikom donošenja propisa u ovoj oblasti razmišljalo o situaciji kao što je ova. Takođe, da su procedure kreirane tako da svima jasno i unapred bude poznato da se zid podiže oko naselja, problema ne bi ni bilo. Na kraju, problem ne bi ni nastao da su sve službe nadležnih organa bile upoznate i edukovane o tome šta i kako da rade one druge kojima je poverena briga o inkluziji Roma i njihovom stanovanju – ukazuje Sepi.

Kao posebno važna činjenica, u izveštaju se naglašava i da, iako Ministarstvo građevinarstva zakonom nije obavezano da vodi računa o specifičnim uslovima na prostoru za koji izdaje dozvole, na njegovom čelu se nalazi ministarka koja je ujedno, u ime vlade, koordinator državnih organa za unapređenje položaja Roma i Romkinja.

Reproduktivno zdravlje Romkinja

Kao najurgentniji problem iz oblasti reproduktivnog zdravlja Romkinja navodi se nedostupnost kontraceptivnih sredstava, nedostatak njihove aktivne uloge u planiranju porodice, ali i to što same ne prepoznaju ulogu za tim. Ovo je zaključeno na sastanku koji je održala Gorana Stevanović, zamenica zaštitnika građana za prava deteta i rodnu ravnopravnost, sa pripadnicama romske nacionalne manjine i predstavnicima nevladinog sektora iz oblasti zaštite prava Romkinja, povodom Svetskog dana Roma.