Vučić snosi deo odgovornosti za pogibiju 16 ljudi

… pokušaj je režisera Janka Baljaka da za Danas da odgovor koji članovi porodica 16 poginulih radnika RTS-a već osamnaest godina čekaju od države: Zašto zgrada televizije nije evakuisana 23. aprila 1999. godine? Odgovor na isto pitanje Baljak je tražio u svojim dokumentarnim filmovima – „Anatomija bola“ i „Anatomija bola 2“, a o istim temama raspravljaće i sutra kada u Medija centru bude jedan od govornika na komemoraciji za zaposlene RTS-a koju organizuje Nezavisno udruženje novinara Srbije. Prema njegovim rečima, previše je indicija koje ukazuju na to da je 16 ljudi žrtvovano.

– Te večeri u zgradi je bez ikakve potrebe bilo oko 150 ljudi. Takođe, kada je zgrada pogođena, RTS je momentalno, sa rezervnih pozicija, nastavio da emituje program. To je bilo jedno svirepo poigravanje sa ljudskim životima.

* Zbog čega tvrdite da je više ljudi znalo da će zgrada televizije biti bombardovana baš te večeri?

– Postoji niz svedoka koji su to potvrdili. Dragoljub Milanović, tadašnji direktor RTS, osuđen je zbog postojanja pisane naredbe, ali bilo je nemoguće da se tako nešto izvede a da ne bude upućen veliki broj ljudi. Vrlo je indikativno da niko od ljudi koji su direktno odgovorni za smrt svojih zaposlenih te noći nije bio u zgradi. Dodatno, volšebno su nestali snimci kamera sa RTS koji su snimali ko ulazi u zgradu, a ima mnogo indicija, kao i svedočenja zaposlenih, da su brojni čelnici RTS-a neposredno pre bombardovanja napustili zgradu.

* Zbog čega je onda Dragoljub Milanović jedini krivično odgovarao za smrt zaposlenih u RTS-u?

– Nije bilo sluha da se odgovorni ljudi izvedu pred sud. Verovatno se mislilo da je Milanovićevih deset godina zatvora dovoljna žrtva. A da se znalo da će televizija biti bombardovana pokazuje i to što su te večeri reportažna kola stranih novinarskih ekipa napustila dvorište u Aberdarevoj ulici. Takođe, svega nekoliko minuta nakon bombardovanja na lice mesta dolazi Arkan da spasava ljude iz ruševina. Kako je moguće da se Arkan tu pojavi za svega desetak minuta? Ima mnogo indicija da je služba bila veoma umešana u taj prljavi posao.

* Kako vidite gostovanje Dragoljuba Milanovićeva na televiziji Pink u kojem je govorio o torturi koju je doživeo 5. oktobra?

– Za mene je to užasan udarac i nepoštovanje porodica poginulih. To je pokušaj rehabilitacije Milanovića na velika vrata, koju je izveo Dragan Vučićević. Ipak, on to sigurno nije uradio samoinicijativno. To je još jedan dokaz da živimo u društvu gde su takve gadosti moguće. Gde je moguće da se dželati pretvaraju u žrtve. To gostovanje je dovoljan signal da se u Srbiji ništa nije promenilo, kao i to da se ljudi ne menjaju u kasnim četrdesetim. Aleksandar Vučić, samim tim što je bio ministar informisanja u vladi tokom bombardovanja, sigurno snosi dobar deo odgovornosti za to što se desilo, kao i za ono što se nije desilo nakon bombardovanja. Takođe, smatram da su dosta odgovorni i ljudi koji su na vlast došli nakon 5. oktobra. Tada smo videli potpunu nemoć od vrha države, počev od Vojislava Koštunice do svih ministara odbrane koji su usledili.

* Da li to što se fotografija poginulog Nebojše Stojanovića nalazi na „zidu plača“ ispred Narodne skupštine i pored protivljenja članova porodice predstavlja manipulaciju žrtvama?

– To je samo nastavak manipulacije i to je ono što je najstrašnije u celoj priči. Tim ljudima sa kojima su se najtragičnije poigrali i dalje manipulišu. Taj takozvani „zid plača“ nije ništa drugo do najobičnija mušema koja je nedostojna žrtava koje predstavlja.

Nadam se uspehu protesta

* Kako komentarišete to što se ponovo protestuje ispred zgrade RTS-a?

– Protesti ispred RTS-a potvrđuju činjenicu da ne živimo u demokratskoj zemlji. Mi živimo u jednom medijskom mraku u kome se javni servis sveo na propagandni aparat. Stoga, nije mi uopšte čudno što se on ponovo našao na udaru. Ista meta, isto odstojanje, dok god se ne dese korenite promene. Ja se nadam da će ova generacija imati više snage i volje da te promene iznese do kraja.