Izveštaji Poverenika i Zaštitnika građana završili u fiokama

Poslednji primer koji to potvrđuje je izjava premijera Aleksandra Vučića da Siniša Mali od leta neće biti gradonačelnik „jer je zbog kampanje koja se vodi protiv njega nemoguće raditi u takvim uslovima“.

Premijer je, međutim, zaboravio na činjenicu da je Agencija za borbu protiv korupcije objavila izveštaj o gradonačelniku Beograda u kome je opisala njegove poslove za koje se sumnja da mogu biti pranje novca. U pitanju su novčane transakcije koje je Mali sprovodio preko of-šor kompanija, uključujući i kupovinu nekretnina u Bugarskoj, o čemu je obavešteno i tužilaštvo. Agencija, takođe, proverava imovinu i prihode Malog zbog tvrdnji njegove bivše supruge da je 95.000 evra Agenciji lažno prikazala kao svoje nasledstvo.

– Zaista ne znam na kakvu je „kampanju“ premijer mislio, to bi trebalo pitati njega. Ono što znam je da sam rešavao po žalbama novinara, pre svega Pištaljke i KRIK-a, koji su koristeći se pravima koje im zakon garantuje, tragali za informacijama koje su legitiman predmet interesovanja javnosti, bez obzira da li je reč o gradonačelniku, premijeru, povereniku, ministru ili nekom drugom javnom funkcioneru, i da su mediji pisali o tome. A ponašanje nekih institucija i njihovo (ne)postupanje uključujući i uskraćivanje javnosti odgovarajućih informacija, mnogo više bi upućivalo na zaključak da je gradonačelnik bio pod nekakvim zaštitnim „kišobranom“ nego da je bio predmet nekakve hajke – ocenjuje za Danas poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.

Vršilac funkcije zaštitnika građana Miloš Janković kaže za naš list da nikakva „medijska kampanja“ ne može da bude opravdanje za nečiju smenu.

– Niko od funkcionera ne bi trebalo da bude smenjen zbog nekakve „kampanje“. Ukoliko neko nije postupao po zakonu ili je ostvario loše rezultate, trebalo bi da bude smenjen, a ne zbog toga šta mediji pišu. To nije opravdanje. Sve što je postojalo kao osnovana sumnja u vezi sa Sinišom Malim trebalo je ispitati u odgovarajućim institucijama – ističe Janković.

Odnos Vlade Srbije prema antikorupcijskim telima, koje je sama osnovala, jasno pokazuje koliko je ozbiljna u borbi protiv korupcije. Treba podsetiti da Agencija za borbu protiv korupcije radi u krnjem sastavu, jer joj nedostaju tri člana, a trenutno je i bez direktora. U nepotpunom sastavu funkcioniše i Savet za borbu protiv korupcije. Ovo telo formirano je 2001. godine, ali su sve vlade do sada odbijale saradnju i komunikaciju sa njim. Bivša predsednica Saveta, pokojna Verica Barać, redovno je slala izveštaje o korupciji na visokom, državnom nivou. Spisak o 24 sporne privatizacije i dalje je u fiokama tužilaštva i sudstva.

U protekle dve godine, u skupštinskim fiokama su i izveštaji Poverenika za informacije od javnog značaja i Zaštitnika građana. Poverenik Rodoljub Šabić kaže da postoje preporuke iz izveštaja koje Vlada nije u obavezi da prihvati, „ali odgovoran odnos svakako pretpostavlja da treba da razmotri i njih i argumente kojima su potkrepljeni, ni u kom slučaju da ih ignoriše“.

– Ako govorimo o na zakonu zasnovanim nalozima ili zahtevima nezavisnih i regulatornih tela, onda se njihovo ignorisanje može komentarisati na jedan jedini način, kao izrazito negativno. Takva ocena važi za svakog ko ne poštuje zakon, a pogotovo za Vladu. Ona je najvažniji organ izvršne vlasti čiji je glavni posao upravo to, da obezbeđuje sprovođenje zakona. Pravni je nonsens da ih ona krši – ističe Šabić. On dodaje da je Skupština jedina koja bi takvom ponašanju mogla da stane na put, jer je to i njena obaveza, ali da je „prilično očigledno da nema naznaka da Skupština ima nameru da se tim stvarno pozabavi“.

Miloš Janković takođe smatra da se odnos vlasti prema nezavisnim regulatornim telima najbolje odslikava kroz ponašanje Skupštine koja je, shodno zakonu, dužna da razmatra izveštaje Poverenika i Zaštitnika.

– Na poslednja tri izveštaja Zaštitnika građana Skupština nije ni reagovala. To baca loše svetlo na funkcionisanje pravne države. Ukoliko Skupština krši zakon i sopstveni poslovnik, postavlja se pitanje u kojoj meri će i svi ostali poštovati zakone – ukazuje Janković.

Ni Rodoljub Šabić nije optimista po pitanju da li će vlast postupiti po nalozima iz njegovog izveštaja.

– Po nekim, možda i većini, verovatno hoće, ali nažalost najverovatnije tek pošto zahtevi iz pregovora sa EU i pritisak javnosti učine svoje, dakle, pošto nepotrebno potrošimo još vremena koje inače nemilosrdno rasipamo, smatra poverenik.

Saša Janković na udaru tabloida

Umesto da razmatra izveštaje i promeni negativnu praksu shodno nalozima nezavisnih regulatornih tela, vlast ih najčešće vidi kao oponente, ne birajući sredstva kojima će se sa njima obračunati. Najilustrativniji primer je bivši zaštitnik građana Saša Janković, koji je mesecima bio na udaru tabloida nakon što je u svojim izveštajima analizirao slučajeve „helikopter“ i „parada ponosa“, gde je pretučen Andrej Vučić, premijerov brat.