Kako je Politika osumnjičila Đinđića za Ćuruvijinu smrt

… komentarišući odluke aktuelnog uredništva da objavi tekstove problematične sadržine, od kojih je poslednji Đorđa Martića „Ćuruvija, Račak i Gordić“ izazvao oštru osudu stručne javnosti i medijskih udruženja. U tekstu se insinuira da je Slavko Ćuruvija bio izdajnik koji je prizivao bombardovanje, kao i da je on, a ne Zoran Đinđić, u to vreme bio vodeći kritičar Miloševićevog režima. Ćuruvija je, navodi se, ugrožavao Đinđićevo liderstvo, dok za Miloševićev režim nije bio opasan, čime se insinuira da iza njegovog ubistva stoji upravo – Zoran Đinđić.

– Bilo bi legitimno da je Politika od Đorđa Martića zatražila da objasni kako je, zašto i na čiji nagovor, pet dana uoči ubistva Slavka Ćuruvije naručio i objavio tekst u kom je izdavač Evropljanina lažno optužen za izdaju zemlje – poručuje Ljiljana Smajlović.

Drugi sporni tekst koji je nedavno izašao u Politici potpisuje Goran Kozić. Autor se na neprimeren način, krajnje uvredljivo bavio likom i delom režisera Gorana Markovića. Naša sagovornica kaže da te tekstove ne bi pustila, da je na čelu lista.

– Naravno da ne bih objavljivala tekstove Gorana Kozića i Đorđa Martića. Ne priliči Politici da na stranicama Pogleda, za koje sama bira autore, ustupa prostor prostačkim insinuacijama i optužbama bez dokaza – ističe Smajlović.

Perica Gunjić, urednik Cenzolovke, portala Fondacije Slavko Ćuruvija, ubeđen je da postoji pozadina objavljivanja spornog teksta, ocenjujući da je list Politika dosta promenio uređivačku politiku u poslednje vreme.

– Ona je sada u skladu sa politikom aktuelnog režima, čija retorika i stavovi se ne razlikuju od onih iz devedesetih godina. Za razliku od novih urednika, LJiljana Smajlović je znala šta je novinarstvo. Novo rukovodstvo preko nekih autora i kolumnista vraća retoriku devedesetih. Martićev tekst je kulminacija. „Udrite, makar čovek bio i mrtav, pa ne može da odgovori“. Time se rukovode. A iznete laži, više puta ponovljene, za izvesni deo čitalaca mogu postati istina. U ovom slučaju, one se svode na to da je Ćuruvija bio izdajnik, da je tražio bombardovanje… Sve one gluposti koje je Mira Marković iznosila – ukazuje Gunjić, dodajući da niko od političara, državnika, nije reagovao „na iznete besmislice, naročito što se radi o čoveku koga je država ubila“.

– Koliki je uticaj države na Politiku, najbolje ilustruje slučaj Petričić. Setite se kako je otpušten, pa ga je onda Vučić, kao, pozvao da se vrati, ali ne i urednik Politike. To pokazuje da se glavni urednik, kao u slavno vreme Hadži Antića, kome su Sloba i Mira naručivali određene teme, mora konsultovati oko važnijih odluka – ukazuje Gunjić.

Novinarska i medijska udruženja ocenila su kao skandaloznu odluku uredništva Politike da objavi pismo Đorđa Martića „Ćuruvija, Račak i Gordić“, navodi se u saopštenju koje su potpisale Fondacija Slavko Ćuruvija, NUNS, NDNV, Asocijacija medija i Asocijacija onlajn medija. Udruženje novinara Srbije takođe je osudilo objavljivanje spornog teksta, a v. d. glavnog i odgovornog urednika Politike, Žarko Rakić, juče nije odgovarao na naše pozive niti poruke sa pitanjem šta mu je bio motiv za objavljivanje teksta.

Ćuruvija: Povratak u 1999.

Jelena Ćuruvija, ćerka Slavka Ćuruvije, kaže za Danas da je ne čudi Martićev stav, jer je potvrda onoga što je pisao i 1999. „Ovo je njegova želja da ponovo šokira javnost. Ono što me uznemirava i čudi je uredništvo Politike, koje se 2017. vraća u 1999. godinu, objavljujući taj tekst“, kaže Ćuruvija.

Nedopustivo brisanje istorije

Komisija za utvrđivanje činjenica o ubistvima novinara upućuje oštar protest redakciji lista Politika zbog objavljivanja 19. maja teksta Đorđa Martića pod naslovom „Ćuruvija, Račak i Gordić“. Kako se ukazuje u saopštenju Komisije, koje je potpisao predsednik Veran Matić, „radi se o ciničnom pokušaju bivšeg glavnog i odgovornog urednika Politike Ekspres da krivicu za atentat na čuvenog beogradskog novinara Slavka Ćuruviju posmrtno svali na Zorana Đinđića i opoziciju Slobodana Miloševića“.

„Komisija je zaprepašćena činjenicom da je ugledni beogradski list pristao da posluži kao platforma Martićevom pokušaju brisanja istorije i negiranja sudskog postupka koji je u toku“, ukazuje se u saopštenju. D. D.