Druga po redu od ukupno četiri sesije u okviru projekta Kriza javnog uma, nazvana „Intelektualci i politika: regionalna perspektiva“, održana je večeras u beogradskom Medija centru.
Javni delatnici iz Srbije i regiona imali su priliku da problematizuju političko delovanje intelektualaca i posledice njihovog intelektualnog i političkog angažmana na odnose u regionu, i pokušali da daju odgovor na pitanje da li postoji intelektualna komunikacija i debata u regionu ili ona ne prelazi nacionalne granice.
Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, istakla je da se države bivše Jugoslavije nikada neće pozabaviti svojim sopstvenim zločinima niti imenovati žrtve, tako da nećemo doživeti da se političari međusobno dogovore.
– Oni sve živo rade da „da ne urade“, kako bi zadržali svoju vlast. Evo šta se dogodilo posle donošenja Deklaracije o zajedničkom jeziku; odmah su se kod nas pomamili da štite ćirilicu i nekakvo Vizantijsko nasleđe, a da ne govorim kakva je tek pobuna u Zagrebu nastala oko toga – rekla je Pavićević.
Profesor Fakulteta za društvene nauke iz LJubljane Mitja Žagar, upozorio je da ukoliko se ne može govoriti o nekakvom poboljšanju odnosa u regionu, onda se svim snagama mora raditi na tome da se oni ne pogoršavaju. Takođe, sa žaljenjem je konstatovao da „Balkan“ i „bivša Jugoslavija“ u LJubljani i Zagrebu nisu baš najpopularnija imena kojima se naš region naziva.
– Najčešće prostor bivše Jugoslavije vole da nazivaju Jugoistočna Evropa ili u najboljem slučaju Zapadni Balkan, jer u Sloveniji i Hrvatskoj vole da naglašavaju da te dve zemlje nikako nisu deo Balkana. Ja ne delim to mišljenje, jer smatram da je čitava srednja Evropa deo Balkana ili bar geografski pripada tom regionu. Ukoliko pogledamo kulturne uticaje, prostor Balkana je čak više uticao na srednju i zapadnu Evropu nego one na njega – kazao je Žagar.
Dušan Janjić, politički analitičar iz Beograda, istakao je da je problem u regionu Zapadnog Balkana nastao padom Berlinskog zida, a da su se kasnije nadovezao dejtonski problem.
– Međutim, u toku traženja „rešenja“, došlo je do ogromne eskalacije raznih populizama, pokušaja liberala da se sakriju iza različitih ideja, zanemarujući značaj digitalne revolucije i interneta, koja poslednjih godina ima ogroman značaj za međuljudske odnose – konstatovao je Janjić.
Profesorka međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu Lidija Vukadinović, govorivši o nazivu regiona u kome živimo, ispričala je da je nakon raspada Jugoslavije i nastanka Hrvatske države, predsednik Hrvatske čak zabranio tadašnjem ministru spoljnih poslova da potpisuje dokumenta u kojima se pominje naziv „Balkan“.
– Tada je taj naziv značio nešto pogrdno, ružno, jer je označavao mesto gde je stopa nezaposlenosti ogromna i gde se različite etničke i verske grupe međusobno ubijaju. Kasnije je uveden termin „Zapadni Balkan“, koji je nekako prihvaćen. Bilo kako bilo, u našem regionu mora se raditi na promovisanju novih vrednosti, kulture dijaloga i potrebe regionalne saradnje, jer nam je ona neophodna – zaključila je Vukadinović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
