Pripadam generaciji čija je jedina prava politička borba i pobeda bio 5. oktobar, uprkos pokušajima da nas ubede da se tako nešto nije ni dogodilo, rekao je za za Nedeljnik predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić.
Građanski, lako smo planuli i lako se ugasili – bojim se ponekad da smo nedonoščad novije istorije koju su lako ubedili da žive u „najboljem od svih svetova“… Ili pak „grešan, grešno sam pevô o nama sa početka pedesetih“, dodao je Kostić, prenosi N1.
Kada je reč o 5. oktobru, Kostić je rekao i da ne bi želeo da se gura među prvoborce, ali da jeste taj dan doživeo ličnu pobedu.
Pošto smo se uveče razišli, dobar deo noći moj prijatelj Jovan Despotović i ja šetali smo ulicama grada i udisali atmosferu. Osećali smo se svečano i kao po završenom važnom poslu, seća se Kostić.
Sutradan ujutro u Amfiteatru Patološkog instituta na Medicinskom fakultetu održan je veliki zbor, sećam se da sam bio u predsedništvu i da sam nešto govorio, ali utisak mi je bio pokvaren gorljivošću pojedinaca da se krene pravcima koji su me iznenadili i već to jutro sam slutio da „važni posao“ nije završen, kako sam se prethodne večeri nadao, rekao je on.
Razočaran? Ne… Neke prilike su propuštene. Za neke sam možda i sam nekim delom kriv. Otkud mi onda pravo na razočaranost, rekao je Kostić.
Kostić navodi i da mu se čini da su novije generacije pametnije, ciničnije i čvršće.
Prisećam se reči svoga sina koga sam tešio da će neko od teških vremena proći, kada je uzvratio da zapravo samo ja imam problem, a da on od kad zna za sebe živi sa nekom krizom i u stanju je da se sa njom nosi, rekao je on.
Nadam se da dolaze generacije koje će, uz nešto vitalnog egoizma i ne manje vitalnog cinizma – pa i autocinizma – naučiti da vole i poštuju same sebe, da razumeju sopstvene interese i ciljeve, ne ugrožavajući tuđe. Koje će, konačno, biti građani sveta i, tim pre, građani Srbije, rekao je Kostić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
