Sa presudom Ratku Mladiću ipak smo dobili pravdu, iako on nikada ne bi mogao da dobije odgovarajuću kaznu u odnosu na nedela koja su učinjena.
Takođe, u kratkom iznošenju presude ukazano je na vrlo upečatljivu težinu zločina koji su počinjeni u opštinama poput Sanskog Mosta, Ključa, Prijedora, a koji u presudi nisu obuhvaćeni kao genocid. Međutim, primeri koje je izneo predsedavajući sudija, poput primoravanja zarobljenika da skaču sa mosta, a potom da ih ubijaju dok padaju u vodu ili dok ih dave, ili reči upravnika logora Manjača, koji ne prihvata mrtve u autobusu usput pobijene: „Vratite ta govna, neću da držim mrtve u zatvoru“, jasno vode ka zaključku da se svih ovih godina ništa nije menjalo u svesti komandanata, ističe za Danas Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo.
Kako objašnjava, ti komandanti i danas govore o zločinima kao ratnim pogibijama koje su bile neophodne kako bi se ostvarili strateški ciljevi RS. Prema njenom mišljenju, presuda je pokazala koliko treba da nas bude sramota takvih oficira, poput Mladića, LJubiše Beare, Vujadina Popovića, „jer ne samo da su ukaljali oficirsku čast i vojne akademije na kojima su stekli profesionalno obrazovanje, oni su ukaljali i društvo, udaljili nas od civilizacije, doveli Srbiju do sunovrata“. „Moramo početi da se približimo pristojnom svetu, a da se udaljimo od ovih koji i dalje pokušavaju da se zaštite iza navodne odbrane naroda i nacionalnih interesa, a zapravo, većina njih je posle rata profitirala, poput ministra policije RS Tomislava Kovača, koji je postao veliki biznismen i ima nekoliko firmi“, naglašava Nataša Kandić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.