Sudije i tužioci manje veruju pravosuđu od građana

Takođe, najveći broj nosilaca pravosudnih funkcija nema lepo mišljenje o načinu na koji se ulazi u pravosuđe i sistemu vrednovanja koji uslovljava napredovanje u karijeri. Sudije su podeljene kada se radi o nošenju toge. Ovo su najvažniji rezultati istraživanja „Stavovi sudija i tužilaca o pravosuđu u Srbiji“ koje je predstavio Alumni klub Pravosudne akademije (AKPA).

Istraživanje se temelji na anketi koju su od aprila do juna popunjavali nosioci pravosudnih funkcija. U pitanju je, kako ističu u AKPA, najveće istraživanje nosilaca pravosudnih funkcija na reprezentativnom uzorku od 1218 sudija iz 83 sudova svih rangova, osim Vrhovnog kasacionog suda i 385 nosilaca javnotužilačke funkcije iz 47 tužilaštava svih rangova, sa izuzetkom Republičkog javnog tužilaca.

U anketi je čak 84 odsto sudija reklo da se izbor i napredovanje sudija ne vrši isključivo po objektivnim kriterijumima. Da na prvi izbor na sudijsku funkciju utiču lične veze i nepotizam veruje 78 odsto sudija. Gotovo isti broj njih veruje da nepotizam igra ulogu u napredovanju u karijeri.

Kod nosioca tužilačkih funkcija situacija je još gora, pošto 85 odsto ne veruje da se izbor i napredovanje vrši po objektivnim kriterijumima. Velika većina tužilaca takođe smatra da su lična poznanstva značajan faktor kod procesa izbora na funkciju i napredovanja.

„Kada se rezultat ankete da 84 odsto sudija i 85 odsto tužilaca ne veruje da se prvi izbor i napredovanje u pravosuđu vrše po objektivnim kriterijumima uporedi sa nedavnim istraživanjem sprovedenim uz podršku Delegacije EU u Srbiji, po kojem se 69 odsto građana ne slaže da je pravosuđe profesionalno, a 79 odsto ne misli da je nepristrasno, moglo bi se slobodno reći da srpske sudije i tužioci imaju manje poverenje u pravosuđe od običnih građana“, navodi se u izveštaju AKPA.

Da su opterećeni predmetima smatraju i u sudovima (74 odsto) i u tužilaštvima (82). Tri četvrtine sudija je izjavilo da broj predmeta utiče na kvalitet njihovog rada, pri čemu je zabeleženo da je taj problem izraženiji kod sudija nižih rangova.

U pravosuđu vlada veliko nezadovoljstvo visinom primanja, pošto samo jedan od deset sudija i tužilaca smatra da je visina njihove zarade dovoljna za materijalno osiguranje njihove porodice. Interesantno je da skoro tri četvrtine sudija smatra da sudije prekršajnih sudova ne treba da imaju ista primanja kao i sudije osnovih sudova. Sudije su podeljene kada je reč o uvođenju togi pošto je 48 odsto za, a 48 odsto protiv te ideje.