Bogovič (EP) nakon Medijametra: Nedostaju objektivni mediji u Srbiji 1Foto: Twitter / @Franc_Bogovic

Neformalna grupa Evropskog parlamenta „Prijatelji Srbije“ pod vođstvom zastupnika Emilijana Pavela i Franca Bogoviča juče u Briselu je organizovala otvorenu diskusiju o stanju srpske medijske scene.

U okviru diskusije Velimir Ćurguz Kazimir i politički analitičar Dejan Vuk Stanković predstavili su monitoring medija „Medijametar“, koji radi Institut za javnu politiku Vladmira Bebe Popovića.

Franc Bogovič, poslanik u Evropskom parlamentu i potpredsednik Grupe Prijatelja Srbije, naveo je u pisanoj izjavi da su u početku predstavnici organizacije Mediametar kratko predstavili analitički izveštaj o objavama u štampanim medijima, što je bila i osnova za narednu otvorenu debatu evropskih parlamentaraca, pa i predstavnika nekih drugih institucija, koje prate proširenje Evropske unije. Iako je fokus analize bio na štampanim medijima, diskusija je bila postavljena šire na nivo generalnih poteškoča, s kojima se suučava celi medijski prostor u Srbiji.

„Često se i uz proces integracije Srbije u EU postavlja pitanje stanje medijskog pejzaža u Srbiji i kako je sa slobodom medija. Možda zato vanjski posmatrači vide kao da je problem u količini kritičkih medija, ali problem je drugde. Ima dovoljno medijskog prostora za kritikovanje tako vlasti kao i opozicije. Veće pitanje je, koja je pozadina tih mnogobrojnih negativnih objava i koji su interesi iza njih. Medijski prostor izrazito je profilisan Pro i Contra, objave su pisane u tabloidnom stilu, znači senzacionalno, sa ciljem diskreditacije suprotne strane. Neobično je i to, da u prostoru možemo pratiti pravi rat između medija, a sa druge strane nedostaje uravnoteženih, objektivnih tekstova na osnovi pravog istraživačkog novinarstva“, navodi Bogovič.

On dodaje da je još veći problem u tome što nemamo detalnije analize, kako je izveštavanje medija povezano sa njihovom vlasničkom strukturom i kakvi su njihovi izvori finansiranja. Dodaje da pisanje medija često odražava i lične interese vlasnika. On procenjuje da je to jedna od najvažnijih informacija o kojoj moramo voditi računa ako želimo normalizovati trenutno stanje.

„Analitički možemo zaključiti da je u medijskom prostoru prisutan i ruski kapital. Zanimljivo je, da možemo zapaziti pozitivan odnos do Rusije i njihovog predsednika u velikoj većini srpskih medija nezavisno od njihovih političkih stavova. U medijima se tako vidi i puno više pisanja protiv stavovima Evropske unije nego pozitivnih članaka o toj zajednici, koja igra vrlo značajnu ulogu u budućnosti Srbije. Još posebno ako znamo, da razvojna pomoć za Srbiju sa strane EU predstavlja dve trećine sve razvojne pomoći za Srbiju i iako je EU najznačajniji ekonomski partner sa 68 odsto srpskog izvoza i 60 odsto uvoza. EU pruža i dve trećine svih stranih investicija“, ističe ovaj evropski parlamentarac.

Jedan od značajnih zaključaka sastanka je, kako dodaje, da treba pojačati prisustvo stvarnih činjenica o EU u srpskim medijima, a EU mora osigurati sistematsku prisutnost i svojih stavova u medijima jer samo tako mogu ljudi dobiti objektivne informacije šta zapravo znači članstvo u EU i zašto se Srbija uopšte želi pridružiti toj zajednici.

„Juče sam iskoristio priliku i ponovno izneo svoje stavove, da podržavam Srbiju na njenom putu prema EU kao jedino mogućoj alternativu i da želim, da bi pregovaračka poglavja otvarali u bržem tempu nego do sad. A ključ do toga su reforme ključnih područja u zemlji, uz što ide i normalizacija medijske scene. Očekujem i veći finansijski doprinos sa strane EU država, tako kroz IPA fondova kao i kroz druge programe, kao na primer kroz Berlinski proces“, ocenio je Bogovič.

On dodaje da građani Srbije moraju znati, da najmanje razvijene članice EU iz EU fondova primaju deset puta više finansijske pomoći na stanovnika nego je trenutačno prima Srbija iz IPA fondova.

„Tako vidim tu saradnju kao jedino rešenje, da ojačamo ekonomsku situaciju Srbije i osiguramo radna mesta uglavnom mladim ljudima koji danas odlaze iz zemlje. Sa članstvom u EU i sredstvima kohezione politike Srbija bi puno više mogla napraviti i na regionalnom razvoju, znači poboljšati kvalitetu u perifernim sredinama izvan glavnih gradova“, zaključio je Bogovič.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari