Nespremnim za promene nema mesta u obrazovanju

U tom smislu smo od ove školske godine povećali broj izbornih predmeta iz informacionih tehnologija, što će omogućiti našim studentima da steknu najmanje 90 ESP bodova iz ove oblasti i time se kvalifikuju da mogu da predaju informatiku od petog do osmog razreda, kao i da nastavu učine dinamičnijom, očiglednijom, manje formalizovanom i verbalizovanom u svim predmetima koje učenici izučavaju – kaže Danimir Mandić, dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu, povodom izmene pravilnika o vrsti stručne spreme koji omogućuje master učiteljima sa pomenutim brojem kredita da predaju izborni predmet informatika i računarstvo.

Ova novina izazvala je veliki broj pozitivnih, ali i negativnih komentara, iako je pravilnikom predviđeno da škole mogu zaposliti učitelje ukoliko nema odgovarajućeg kadra, koji u najvećem broju čine diplomci elektrotehničkih i matematičkih fakulteta.

Objašnjava da su na Učiteljskom fakultetu i ranije na osnovnim i master studijama postojali obavezni i izborni predmeti iz informacionih tehnologija koji su učiteljima davali zadovoljavajuća znanja da koriste nove tehnologije u obrazovanju. Polaganjem tih predmeta tokom petogodišnjih studija, uz izradu završnog rada koji nosi 30 kredita, i do sada je jedan broj učitelja imao kompetencije da predaje osnovne informatičke pojmove, ukazuje Mandić. Podseća da upravo učitelji drže nastavu iz izbornog predmeta od igračke do računara od prvog do četvrtog razreda.

Od ove školske godine fakultet je uveo nove izborne predmete iz informacionih tehnologija, prateći na neki način obrazovnu politiku države da informatika bude obavezan predmet u višim razredima osnovne škole. A država izmenama propisa pokušava da reši problem nedostatka nastavnika tog predmeta koji bi se sigurno pojavio u bliskoj budućnosti. Ministarstvo prosvete razmišlja o ideji da učitelji mogu držati nastavu i iz obaveznog predmeta informatika i računarstvo.

Mandić odbacuje tvrdnje da master učitelji neće biti dovoljno kvalifikovani da predaju informatiku, napominjući da se za tu mogućnost neće opredeliti svi koji upišu ovaj smer. Procena je da će se i dalje između 80 i 90 odsto studenata po završetku studija opredeljivati da samo predaju u prva četiri razreda osnovne škole, a da će 10 do 15 odsto onih koji imaju afiniteta za informacione tehnologije savladati i programe koji im omogućuju da realizuju nastavu iz informatike u starijim razredima. Fakultet je opremljen najsavremenijom informatičkom opremom, tako da svi materijalno-tehnički preduslovi postoje.

– Učitelji su osposobljeni da i složene sadržaje iz nekog predmeta prenesu učenicima na pravi način i to je njihova prednost u odnosu na inženjere i matematičare. Čak i na fakultetima gde postoje pedagoško-psihološki i metodički predmeti, oni se ne smatraju značajnim za tu struku, pa nastavnici koji ih predaju, po pravilu, ne postavljaju visoke zahteve pred studente. Kod nas je metodičko obrazovanje dominantno – ističe Mandić.

Dodaje da cilj i motivacija studenata koji završavaju IT programe na tehničkim i matematičkim fakultetima nije da rade u školi već u privredi, pa ako se i opredele za učionicu, to uglavnom smatraju prelaznim rešenjem do pronalaženja adekvatnog zaposlenja u privredi.

– To znači da oni u svom radu neće insistirati da steknu pedagoške kompetencije i da na pravi metodički način pristupe deci, pa ćemo kao posledicu njihove pedagoške nekompetentnosti možda imati problem da mnogi učenici neće voleti informatiku, kao što ne vole ni matematiku. A matematiku ne vole verovatno jer mnogi profesori nisu u dovoljnoj meri pedagoški i metodički osposobljeni da drugačijim pristupom probude radoznalost koja kod dece postoji. Ukoliko informatiku nastavnici učine isuviše složenom za decu od petog do osmog razreda, što može da bude opasnost, onda uvođenje ovog predmeta gubi smisao na ovom uzrastu – smatra Mandić, napominjući da učiteljskim fakultetima idu u prilog i rezultati TIMSS istraživanja, koje pokazuje da su četvrtaci iz Srbije iznad međunarodnog proseka iz matematike i prirodnih nauka.

Na pitanje da li očekuje otpore drugih fakulteta, jer mnogi žele da budu monopolisti u školovanju nastavnika, Mandić odgovara da je interes svih koji rade u obrazovanju da ponude što kvalitetniju školu, pa će i otpori biti manji.

– Monopolistički položaj nekih fakulteta ne treba da bude osnov za rasuđivanje. Naš stav je da će učitelji da pokažu kvalitet i da će deca da zavole informatiku i da je nauče. U krajnjoj liniji, ako bismo gledali kako smo školovani mi i naši roditelji, tada su postojali dvopredmetni nastavnici i nije se postavljalo pitanje kompetencija. A to pitanje se otvara danas kada je informatika sadržaj svih predmeta, pa i onih od prvog do četvrtog razreda – ističe Mandić.

On ukazuje da danas u Srbiji najmanje 150 osnovnih škola u malim sredinama zapošljavaju učitelje da predaju matematiku, engleski, geografiju i druge predmete u višim razredima. Škole nemaju pravni osnov, ali su direktori na to prinuđeni kao prelazno rešenje jer nema odgovarajućeg kadra. Učiteljski fakultet želi da se takva praksa promeni. U tom kontekstu, još jedna važna novina startuje od februara – studenti koji steknu 60 ESP bodova iz engleskog moći će da ga predaju od prvog do četvrtog razreda, ukoliko nema odgovarajućeg kadra sa filoloških fakulteta.

Mandić naglašava da ova mogućnost postoji u pravilniku o vrsti stručne spreme još od 2012, da je u saradnji sa Filološkim fakultetom u Beogradu urađen program koji je i akreditovan. Međutim, to do sada nije realizovano.

– Ovaj program kreće od februara, materijalni i kadrovski uslovi postoje, tako da će studenti moći da biraju dodatne izborne predmete koji su akreditovani u okviru engleskog jezika. Već smo napravili raspored predavanja i konsultativne nastave, radiće se i vikendom i preko leta. Očekujemo da će jedan broj studenata biti spreman do 1. septembra – ističe Mandić.

Naš sagovornik je jedan od zagovornika informatičko-razvijajuće nastave, u čijem centru je učenik koji samostalno stiče znanja, uz podsticajnu i voditeljsku ulogu nastavnika. Učiti kako učiti i učiti kako misliti dva su glavna predmeta u takvoj školi, u kojoj nema stroge podele na časove, ne postoje domaći zadaci, a težište nastave je na misaonim aktivnostima, problemskom pristupu i primeni stečenih znanja. Pitali smo dekana koliko se ovakva škola budućnosti razlikuje od današnje tradicionalne.

– To je ključni problem obrazovanja. Manji je problem da li će engleski ili informatiku predavati jedan ili drugi profil, mnogo je važnije kako će svi nastavnici da prihvate unutrašnju reformu škole. Ovim problemom se naš fakultet bavi od osnivanja, kada je tadašnji dekan Mladen Vilotijević insistirao na uvođenju inovacija i do danas aktivno učestvuje u osmišljavanju reforme škola, promene u metodama rada, organizaciji nastave i kompleksnog vrednovanja rada učenika. Današnja škola u Srbiji je u velikoj meri bazirana na tradicionalnom konceptu koji podrazumeva razredno-časovni sistem, učenici sede jedan drugom iza leđa, što samo po sebi ne podrazumeva da su oni aktivni učesnici u procesu sticanja znanja. Evidentno je čak i laicima, a to potvrđuju i brojna istraživanja, da je škola u velikoj meri deci dosadna – ocenjuje naš sagovornik.

Zbog toga je neophodno osmisliti metode rada, organizaciju nastave i način vrednovanja znanja učenika da oni iskažu svoja interesovanja, da budu motivisani da postignu svoj maksimum, a to nije moguće ako dominira predavačka nastava i ako se đacima prenose gotova znanja, koja oni treba da nabubaju i što bolje reprodukuju.

– Istraživanja pokazuju da su deca radoznala, da imaju divergentno mišljenje, ali da škola utiče na smanjenje njihove kreativnosti i potencijala. Moramo da shvatimo da svaki problem uvek ima više rešenja, a ne samo jedno koje je dato na kraju udžbenika. Moramo da podstičemo kreativnost, istraživački duh i različita mišljenje dece, ali je onda znatno teže vrednovati njihova znanja. Postoji niz elemenata koje bi trebalo da pratimo: od interesovanja, sposobnost analize, sinteze, evaluacije, razumevanje, primena znanja… – ističe Mandić.

Na konstataciju da u brojnim reformama obrazovanja učiteljski fakulteti nisu mnogo pitani, on kaže da je Zajednica učiteljskih fakulteta snažna podrška promenama u obrazovanju i da sada postoji dobra saradnja sa Ministarstvom prosvete i dva prosvetna zavoda. Ukazuje da aktuelni ministar prosvete dobro razume probleme, ali da je teško postići značajne rezultate ako se ne naprave značajni rezovi, do kojih će, ipak, morati da dođe. To znači da u obrazovanju ne može da radi onaj ko nije spreman na promene i da se stalno usavršava.

Mandić je saglasan sa našim stavom da su sve reforme kretale od izmena planova i programa, umesto od promena u inicijalnom obrazovanju nastavnika.

– Mnogo je značajnije da se krene sa reformom institucija koje obrazuju nastavnike nego od samih nastavnika, jer ih tako primoravamo da misle i rade na drugačiji način, iako su imali neke druge uzore na fakultetima. Na Učiteljskom fakultetu svakodnevno radimo na tome. Primer za to je razvijanje informatičkih kompetencija naših studenata. Niko nas na to nije terao, ali smatramo da to treba da bude jedna od opštih kompetencija svakog učitelja. Ipak, iluzorno je očekivati promene na svim fakultetima koji obrazuju nastavnike. One će biti teže na ustanovama koje školuju stručnjake za nauku i za primenu nauke u privredi – smatra Mandić.

Šansa za sve

I oni koji su ranije završili Učiteljski fakultet, a imaju afinitet ka informatici moći će da polažu dodatne ispite i steknu neophodne kompetencije da bi nastavu tog predmeta držali u višim razredima osmoletke.

Jednosmenska nastava

– Jedina uspešna škola je ona koja radi u jednoj smeni. Ona je ekonomski racionalnija za državu, ali i za roditelje, jer dete boravi od osam do četiri ili od devet do pet, roditelji ne plaćaju dodatne časove, niti moraju da angažuju nekoga ko će da brine o deci dok su na poslu. Takva škola je i najadekvatnija za decu, jer kod kuće imaju vremena za igru i druženje sa porodicom. Naša država će morati da krene tim putem, a okolnost da se iz godine u godinu smanjuje broj rođene dece može, nažalost, da nam ide u prilog – kaže Danimir Mandić.

Ocena nije aritmetička sredina

– Nedostatak novca nije ključni problem srpskog obrazovanja. Najvažnije je da se promeni odnos prema obrazovanju. U školi ne može da radi nastavnik ako nema entuzijazam, a on nije uvek direktno korelativan sa materijalnim sredstvima. Srbija nikad neće imati dovoljno novca za pravu reformu obrazovanja, niti će plate nastavnika biti toliko visoke da svi budu zadovoljni. Ali osećaj kada izvedete generaciju od 30 đaka, koji će sutra biti lekari, inženjeri, zanatlije, profesori, koji će vam se obraćati sa poštovanjem, čine lepotu nastavničkog poziva – kaže Danimir Mandić.

On smatra da selekcija studenata koji upisuju nastavničke fakultete treba da bude oštrija. Oni koji se opredele za taj poziv moraju biti spremni na promene i stalno stručno usavršavanje, a ne da se kruto drže plana i programa i aritmetičke sredine pri ocenjivanju.

– Suština je opšti utisak o učeniku. Ako učenik nekad dobije jedinicu, pa je popravi, ne treba ga svrstavati u kategoriju loših. Možda je lenj, ali ne zato što ga neki predmet ne interesuje, već je naš odnos kao nastavnika za njega destimulišući. Svako dete ima prirodnu radoznalost i interesovanja, samo je pitanje vaspitača, učitelja i nastavnika da li ćemo to da postičemo, širimo, rasplamsavamo i da od njih napravimo kvalitetne ljude, ili ćemo da destimulišemo njihovu kreativnost i radoznalost i da od njih stvorimo nezadovoljne i apatične ličnosti, koje nisu spremne na promene – zaključuje Mandić.