Ugroženo pravo na istinu

Apel je upućen o potrebi osnivanja REKOM-a, ukazujući i na zabrinjavajuću situaciju u regionu.

Kako su predočili liderima u regionu, peticiju za osnivanje REKOM-a je potpisalo 580.000 građana iz svih postjugoslovenskih zemalja, a sama ideja je izgrađena u konsultativnom procesu civilnog društva i dijalogu sa vladama i predsednicima država u regionu. „Bilo je očekivano da se postigne politički sporazum o osnivanju REKOM-a. Međutim, u praksi se pokazuje da je u zemljama nastalim na području bivše SFRJ proces uspostavljanja tranzicione pravde u ozbiljnoj krizi. Nema više političke volje za procesuiranjem počinilaca ratnih zločina, državne institucije nisu postale delotvorne i nezavisne, a dijalog o prošlosti nije postao prioritet u regionalnoj saradnji“, ukazuju iz REKOM-a.

Pravo na istinu je ozbiljno ugroženo, naglašavaju, a jedan od razloga slabog napretka je nedovoljno jasna i podsticajna podrška Evropske unije (EU). „Hapšenje i predaja haških optuženika Ante Gotovine, Radovana Karadžića i Ratka Mladića postignuto je zahvaljujući politici uslovljavanja koju je EU primenjivala u pregovorima sa zemljama kandidatima za članstvo. Međutim, u vezi sa pravom na istinu, EU finansijski podržava projekte civilnog društva, ali ne učestvuje u komunikaciji između vlada i civilnog društva, niti su pregovori o pridruživanju EU u vezi sa napretkom u otkrivanju i kazivanju istine o prošlosti“, navodi se u apelu.

Kako dodaju, dobrodošao je poziv komesara Saveta Evrope za ljudska prava da naslednice bivše Jugoslavije preuzmu odgovornost za osnivanje REKOM-a i osiguraju da informacije koje se nalaze u državnim i bezbednosnim arhivama budu dostupne javnosti, „međutim, taj poziv nema potrebnu snagu da deblokira politički deo procesa REKOM“.

„REKOM poziva lidere postjugoslovenskih zemalja da ne propuste istorijsku šansu da sa što je moguće manjim zakašnjenjem sačine popis ratnih žrtava. Objavljivanje imena ratnih žrtva je delimična garancija neponavljanja zločina i temelj izgradnje mira i pomirenja. Uključivanje procesa REKOM u program Berlinskog procesa može da otkloni prepreke nastale alarmantnim udaljavanjem lidera zapadnog Balkana od obaveze suočavanja s prošlošću“, ističe se u apelu liderima Zapadnog Balkana.

Javni zagovarači Inicijative REKOM su DŽenana Karup Druško (BiH), Zdravko Grebo (BiH), Žarko Puhovski (Hrvatska), Židas Daskalovski (Makedonija), Dinko Gruhonjić (Srbija), Adriatik Kelmendi (Kosovo), Dino Mustafić (BiH), Duško Vuković (Crna Gora) i Nataša Kandić (Srbija).

Ovaj dodatak se objavljuje uz finansijku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog dodatka je isključiva odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stav Evropske unije.