Goran Jelisić ostaje u zatvoru

Teodor Meron, predsednik Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala, odbijajući Jelisićev zahtev naveo je da će Jelisić izdržati dve trećine kazne, što je nužan uslov da njegov zahtev bude razmotren tek u oktobru 2020. Meron je, međutim, uslovno priznao umanjenje kazne Jelisiću od 1.440 dana, koju su mu odobrile vlasti u Italiji, gde izdržava kaznu. To umanjenje, međutim, po Meronu ne mora biti uračunato u dve trećine izdržane Jelisićeve kazne, kada za to dođe vreme. Zahtev za prevremeno oslobađanje Jelisić je podneo i na osnovu odluke italijanskog suda po kojem mu je kazna smanjena sa 40 na 30 godina zatvora. Po obrazloženju iz odluke sudije Merona merodavna je samo presuda koju je Jelisiću izrekao Haški tribunal.

Protiv prevremenog oslobađanja Jelisića, sudija Meron je u obzir uzeo i težinu zločina za koje je on bio osuđen. Jelisić je pred Tribunalom u oktobru 1998. priznao krivicu za višestruka ubistva i nehumana dela u Brčkom tokom rata u BiH. Ta dela su kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata. Bio je optužen i za genocid, ali po toj tački nije proglašen krivim. Apelaciono veće Tribunal potvrdilo je kaznu od 40 godina zatvora 2001, a Jelisić od 2003. kaznu izdržava u Italiji. U odluci, sudija Meron podseća da je Jelisić pred Tribunalom sam priznao da se nazivao „srpskim Adolfom Hitlerom čija je motivacija i cilj bilo ubijanje Muslimana“. U italijanskom zatvoru, gde izdržava kaznu, Jelisić je, kako piše u odluci, proteklih godina radio u krojačkoj radionici i fabrici automata za kafu, a zatvorske vlasti opisuju ga kao „stidljivog“ i „rezervisanog“, uz napomenu da je na kursu fotografije pokazao „značajnu umetničku osetljivost“.

Presuda

Goran Jelisić je sredinom decembra 1999. osuđen za zločine protiv čovečnosti zbog ubistva 13 Muslimana i Hrvata i za prebijanje i pljačku zatvorenih u logoru koji su srpske vojne, paravojne i policijske snage ustanovile u luci u Brčkom posle zauzimanja grada krajem aprila 1992. godine. Predsednik sudskog veća francuski sudija Klod Žorda ocenio je da su Jelisićevi zločini „izuzetno teški i odvratni“ i da su šokirali savest čovečanstva. Sudija Žorda istakao je da je Jelisić svoje žrtve ponižavao i vređao i da ih je ubijao „škorpionom“ sa dva hica u potiljak. Mnoge je prethodno primoravao da kleknu i stave glavu na metalnu rešetku od slivnika. Tela ubijenih su trpana u hladnjaču lokalnog preduzeća i odnošena u masovne grobnice. Žorda je istakao da se Jelisić svojim žrtvama predstavljao kao „srpski Adolf“ i da je na prvom pojavljivanju pred sudom u januaru 1998. godine naveo da mu je nadimak Adolf, kao i da je govorio da je u Brčko došao da ubija Muslimane, da se time ponosio i da se često hvalio brojem ubijenih. Sam Jelisić govorio je da je ubio više od 80 ljudi, podsetio je Žorda u presudi.