Kako iskoreniti glad

To zvuči kao ogroman poduhvat, ali u svetu se već proizvodi dovoljno hrane za sve. Pa zašto onda taj problem i dalje postoji? Siromaštvo i glad su usko povezani, te je upravo iz tog razloga cilj SDG  eliminisanje i jednog i drugog. Nekome ko prema statistici Svetske banke živi na granici siromaštva, odnosno sa 1,90 dolara dnevno, na hranu bi odlazilo oko 50 do 70 odsto prihoda. Prema procenama SB  gotovo četiri petine siromašnih žive u ruralnim područjima, mada ova područja čine manje od polovine svetskog stanovništva, što nedvosmisleno ukazuje na neophodnost podizanja prihoda u ruralnim područjima kako bi se glad iskorenila. To neće biti lako. Jer, većina država u razvoju opterećena je visokim stopama nezaposlenosti i nedovoljnom zaposlenošću. A imajući u vidu turobne ekonomske izglede, kao i to da su na snazi fiskalne mere štednje, velika je verovatnoća da će se povećavati pritisak na prihode u ruralnim područjima. Čak i ako zemlje uspeju da ostvare sveobuhvatan rast, to neće biti dovoljno da se glad iskoreni do 2030. Jedini način da se to učini biće  implementacija dobro osmišljene zaštite i povećanje investicija namenjenih siromašnima.

Prema podacima Svetske banke, milijarda ljudi u 146 zemalja, s niskim i srednjim prihodima trenutno ima neki oblik socijalne zaštite. Ipak, 870 miliona onih koji žive u ekstremnom siromaštvu, uglavnom u ruralnim područjima, nedovoljno su pokriveni. Ne iznenađuje što su najveći deficiti u zemljama s malim prihodima, gde socijalna zaštita pokriva manje od desetine stanovništva, od kojih 47 odsto živi u ekstremnom siromaštvu. U zemljama s nižim osrednjim prihodima socijalnom zaštitom obuhvaćena je četvrtine onih koji žive u ekstremnom siromaštvu, dok oko pola milijarde ljudi ostaje nepokriveno. U zemljama s višim osrednjim primanjima, oko 45 odsto onih koji žive u ekstremnom siromaštvu, dobijaju socijalnu pomoć. To, očito, nije dovoljno dobro. Poboljšanjem socijalne zaštite može da se pomogne da se obezbedi adekvatno konzumiranje hrane i omogući primaocima da investiraju u svoju ishranu, zdravlje i druge produktivne kapacitete. Pošto takve investicije trajno povećavaju prihode, one omogućavaju dodatna povećanja ličnih proizvodnih investicija, te tako razbijaju začarani krug siromaštva i gladi. I od vlada država očekuju se investicije koje bi omogućile da i oni „zaglibljeni“ u siromaštvu dođu do faze u kojoj mogu da investiraju u sebe. Početni veliki investicioni bum bi brzo rezultirao dodatnim prihodima, smanjujući troškove finansiranja na duže staze. Štaviše, to bi podstaklo agregatnu tražnju u svetskoj ekonomiji, kojoj je to očajnički potrebno.

Svet može da priušti potrebne investicije. Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), Međunarodnog fonda za poljoprivredni razvoj (IFAD) i Svetskog programa za hranu (WFP), ti troškovi bi bili ekvivalentni 0,3 odsto svetskog prihoda iz 2014. Sve što je potrebno jeste da bogatije zemlje pruže podršku za budžet i tehničku podršku zemljama s nižim prihodima kojima je to potrebno (većina zemalja sa srednjim prihodima mogu same da obezbede potrebne investicije). Najzad, prošlo je više od pola veka od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i njene klauzule o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, koje materijalne potrebe svih osoba tretiraju kao fundamentalna ljudska prava. Nekoliko godina ranije, američki predsednik Frenklin Ruzvelt, nazvao je „slobodu od oskudice“, što, po svemu sudeći, uključuje i slobodu od gladi, jednom od četiri suštinske slobode. Sada, budući da su usvojeni Ciljevi održivog razvoja UN, vlade imaju obavezu da preuzmu odgovornost za eliminisanje siromaštva i gladi, kao i za stvaranje uslova da se obezbede garancije da je i jedno i drugo trajno iskorenjeno. Predstojeći Politički forum na visokom nivou o održivom razvoju prilika je da se uspostave kratkoročni i srednjeročni prioriteti. Iskorenjivanje gladi i siromaštva na održiv način je moralno ispravno, politički isplativo i ekonomski izvodljivo. Inertnost više nije opcija za svetske lidere.

Hilal Elver je specijalni izveštač UN za pravo na hranu i profesorka globalnih studija na Univerzitetu Kalifornija. Jomo Kvame Sundaram je bio pomoćnik generalnog direktora i koordinatora za ekonomski i socijalni razvoj u Organizaciji UN za hranu i poljoprivredu.