Dragoceno iskustvo Pomurja

Bar na to ukazuju iskustva drugih država koje su pre Srbije prošle sličan put. Osim toga, obeshrabrujuće deluje podatak da u prethodnom budžetskom ciklusu EU, iz tehničkih razloga, odnosno zbog toga što Uprava za agrarna plaćanja pri Ministarstvu poljoprivrede, nije dobila neophodnu akreditaciju od Direktorata u Briselu, iz ovih fondova nije iskorišćen, tako reći, ni evro. U novom budžetskom ciklusu koji pokriva period od 2014-2020, iz programa IPARD 2 srpskim poljoprivrednicima je na raspolaganju 175 miliona evra koji bi trebalo da budu iskorišćeni do 2020. Sredstva su namenjena poljoprivrednim proizvođačima i prerađivačima, kao i onima koji se bave seoskim turizmom. I planiranje IPA budžeta (reč je o bespovratnoj pomoći Evropske unije) prati budžetski ciklus oročen na sedam godina. U prethodnom budžetskom ciklusu EU (period od 2007. do 2013. godine) iz IPA fondova Srbiji je, od ukupno rezervisanih 10,5 milijardi evra, bilo namenjeno 1,4 milijarde, dok je iz IPA II programa (budžetski period od 2014. do 2020), predviđeno 1,5, od ukupno 11,5 milijardi evra.

Da se sredstvima iz evropskih fondova može i racionalnije upravljati u to su mogli da se uvere i predstavnici lokalnih samouprava iz istočne Srbije, njih dvadesetak, koji su, krejem juna, posetili slovenačku oblast Pomurje. Mojca Breščak, direktorka Razvojnog centra Murska Sobota, iznela je podatak da je u prethodnih sedam godina iz fondova EU finansirano 358 projekata u Pomurju, uglavnom u oblasti životne i saobraćajne infrastrukture, u koje je uloženo 360,6 miliona evra.

– Sva sredstva iz programa prekogranične saradnje još nisu isplaćena, tako da nemamo precizne podatke u vezi s tim. Treba, međutim, naglasiti da se iz fondova EU podstiče razvoj ne samo Pomurja, nego čitave Slovenije. Investicije u infrastrukturu, kao što je izgradnja autoputa, vodovoda, kanalizacije, zatim modernizacija železnice, telekomunikacione i energetske mreže, omogućiće brži razvoj i pristup međunarodnim tržištima – kaže za Danas Mojca Breščak.

Na opasku da u Srbiji vlada mišljenje da je put do evropskih fondova dug i težak, odnosno, da je procedura apliciranja za sredstva iz tih fondova veoma komplikovana, što dodatno obeshrabruje potencijalne korisnike sredstava EU, naša sagovornici priznaje da put do fondova EU nije lak. Konstatuje, takođe, da je jedan od preduslova za privlačenje sredstva jasna vizija o tome šta želimo da postignemo sa projektom, kojim konkurišemo za dobijanje novca.

– Slovenačko iskustvo je veoma dragoceno ne samo kad su u pitanju fondovi, već i generalno pristupanje EU. Imali smo priliku da se upoznamo sa projektima lokalnog i regionalnog karaktera, a iskustvo je utoliko dragocenije imajući u vidu da su i regioni Pomurje i istočna Srbija veoma slični. Veoma interesantni su nam bili turistički projekti, projekat regionalnog vodosnabdevanja i upravljanja otpadom, ali i primeri socijalnog preduzetnišva, s obzirom na to da je ovaj vid preduzetništva u Srbiji u povoju – kaže Isidor Krstić, predsednik Opštine Sokobanja, komentarišući posetu Pomurju.

Naglašava da Opština Sokobanja ima dugu i plodonosnu tradiciju saradnje sa institucijama Evropske unije koja se prvenstveno ogleda u korišćenju sredstava iz međunarodnih razvojnih programa. Prvi koraci napravljeni su 2004. godine, kroz „Program podrške opštinama istočne Srbije“ (vrednost Programa za opštinu Sokobanja iznosila je 535.000 evra). Krstić podseća da su uz značajna sredstva uložena u infrastrukturne projekte na teritoriji opštine, zaposleni u opštinskoj upravi stekli dragocena iskustva vezana za pripremu i implementaciju projekata EU. U periodu od 2005. do 2015. godine, projektni timovi te opštine učestvovali su u realizaciji projekata vrednih više od 1.000.000 evra a reč je o unapređenju komunalne i turističke infrastrukture, razvoju i promociji turističkog proizvoda, kao i o podizanju kapaciteta lokalnih institutucija i institucija civilnog društva.

Čini se nizbežno pitanje glasi: Imaju li lokalne samouprave dovoljno atraktivne projkete kojima bi mogle da konkurišu za dobijanje te vreste podrške. Naš sagovornik, u vezi s tim, podseća da svaka opština, kroz godišnje akcione planove, određuje projekte u raznim oblastima, od razvoja infrastrukture do podrške lokalnoj privredi. „Strategijom privrednog razvoja opštine Sokobanja za period 2015-2025. godina definisan je ceo set projekata koji za cilj imaju razvoj lokalne zajednice kroz razvoj poljoprivrede, turizma, infrastrukture i podršku sektoru MSP. U prilog tome govori i činjenica da je opština Sokobanja, u saradnji sa partnerima iz Bugarske, na poslednjem pozivu IPA CBC prekogranične saradnje aplicirala sa ukupno sedam projekata“.

Poznato je da su Slovenci naparavili ozbiljan biznis od banjskog turizma. Pitamo sagovornika Danasa da li je bilo reči o uspostavljanju konkretne saradnje.

– Tačno je da je Slovenija napravila značajan biznis od banjskog turizma i njihova iskustva su nam dobrodošla. Upravo to je bio razlog zašto je jedna firma iz Slovenije, 2007, radila Master plan razvoja turističke destinacije Sokobanja, koji definiše ključne pravce razvoja naše banje, a čiji naručilac je Vlada Srbije. Na sastanku sa predstavnikom lanca Sava hotela predstavili smo investicione potencijale opštine Sokobanja, međutim oni u svojim biznis planovima nemaju planirane investicije van teritorije Slovenije, bar ne u skorijem perioduu. Razgovarali smo i o načinima saradnje Sava hotela sa lokalnom zajednicom i uslovima korišćenja termo mineralnih voda u Sloveniji. Posetiću da to pitanje nije najbolje pravno regulisano u Srbiji, jer je na snazi Zakon o banjama iz 1992, koji je prevaziđen – tvrdi Krstić.

Prema oceni Vladana Jeremića, direktora Regionalne agencije za razvoj istočne Srbije – RARIS, u ovom momentu, dok smo u fazi pristupanja EU, problem apsorpcije sredstava iz evropskih fondova nije tako izražen, „jer nam je na raspolaganju relativno skroman obim od oko 200 miliona evra godišnje“.

– U principu ne postoje sredstva posebno namenjena lokalnim samoupravama, ali postoje programi, poput EXCHANGE, koji su gotovo maksimalno iskorišćeni. S druge strane lokalne samouprave mogu da računaju i na sredstva za realizaciju kapitalnih projekata, poput postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ili regionalnih deponija, iz drugih alokacija. Osim toga, lokalne samouprave se svojim projektima nadmeću sa ostalim potencijalnim korisnicima sredstava iz programa prekogranične saradnje koju Srbija ima sa svim susednim zemljama, osim sa Makednonijom – ističe Jeremić i dodaje da lokalne samouprave nude sve bolje projekte.

Komentarišući posetu Pomurju on kaže da su na tom području realizovana tri velika projekta. Reč je o izgradnji autoputa i elektrifikaciji železnice, kao i o izgradnji zajedničkog regionalnog sistema vodosnabdevanja. NJegov utisak je da postoji znatno bolja međuopštinska saradnju nego što je kod nas slučaj, kao i da je znatno više novca na raspolaganju. „Mnogo toga se može naučiti od slovenačkih kolega i nadamo se da ćemo nastaviti saradnju“, poručuje Jeremić. Na pitanje: Kakva je uloga Regionalne agencije za razvoj Istočne Srbije u privlačenju sredstava iz evropskih fondova, on odgovara da je jedan od zadataka da se građanima Srbije objasni šta mogu da očekuju kad je reč EU sredstvima, odnosno, da se pripreme za nova pravila igre. „Studijske posete, poput ove Sloveniji, upravo imaju za cilj da se ljudima, iz prve ruke, pokaže kako se raspolaže sredstvima EU, koji projekti se realizuju, kako se sklapaju partnerstva… I na kraju i mi sami pripremamo neke regionalne projekte kojima će se konkurisati za EU sredstva“, ističe direktor agencije RARIS.

– Ravnomerniji ruralni razvoj ne zavisi samo od podrške Evropske unije i njenih fondova. Da bi se ublažile posledice neravnomernog regionalnog razvoja potrebna je teritorijalno adekvatnija politika na državnom nivou. To praktično znači da su neophodne mere kojima bi se osnažio i razvoj malih domaćinstava u ruralnim područjima. Ta konstatacija može da se odnosi i na lokalne samouprave koje ne vode mnogo računa o prirodnim, ekonomskim ili ljudskim potencijalima kojima raspolažu. Tako se, recimo, od pojedinih predstavnika lokalnih samouprava može čuti da je turizam njihova razvojna šansa a, zapravo, samo mali broj opština u Srbiji ima predispozicija za to. Slična je situacija i sa poljoprivrednom proizvodnjom, iako pojedine opštine raspolažu sa samo pet do 10 odsto obradivog zemljišta prve klase – smatra Branislav Milić, menadžer u Nemačkoj organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

glosa

U prethodnih sedam godina iz fondova EU finansirano je 358 projekata u Pomurju, uglavnom u oblasti životne i saobraćajne infrastrukture, u koje je uloženo 360,6 miliona evra

Kolegijalni savet

– Moj savet kolegama iz nerazvijenih područja u Srbiji je da postave jasnu viziju razvoja regiona u narednih pet do sedam godina. Onda se ide korak po korak. To, između ostalog znači da među programima Evropske unije treba pronaći one koji se mogu implementirati i finansirati u Srbiji. Veoma je važno povezivanje ne samo sa gradovima u neposrednoj blizini, već i sa regijama i gradovima iz bivše Jugoslavije i predstaviti im je projekte koje želite da realizujete zajedno sa partnerima. To će omogućiti da se povežete sa mrežama koje već postoje u Evropi, i olakšaće put do fondova EU. Kontaktirajte svog predstavnika u Briselu. Taj kontakt je veoma koristan naročito kad je reč o centralizovanim projektima koji zahtevaju maksimalnu podršku. Nemojte tražiti ideje za projekat tek kad vidite poziv – poručuje, u izjavi za Danas, Mojca Breščak, direktorka Razvojnog centra Murska Sobota.

 

Nedostatak strategije’]

– Srbija će se suočiti sa ozbiljnijim problemom posle ulaska u EU, s obzirom na to da će joj na raspolaganju biti znatno veća sredstva iz evropskih fondova. Ali sve nedoumice u vezi sa korišćenjem evropskih fondova lakše bi se rešavale ukoliko bi na nacionalnom nivou postojala jasna strategija šta se hoće, zatim precizna podela posla ko je za šta odgovoran, kao i definisani izvori sredstava za pripremu projektno tehničke dokumentacije – objašnjava Vladan Jeremić, direktor Regionalne agencije za razvoj istočne Srbije – RARIS.

 

Zahtevna procedura’]

– Programi podrške EU, pre svega IPA Program prekogranične saradnje Bugarska-Srbija, u okviru koga je opština Sokobanja dobila najviše sredstava, jedan je od najzahtevnijih donatorskih programa EU. Ta zahtevnost se ogleda u veoma strogim pravilima apliciranja (izrada aplikacionog formulara i prateće dokumentacije) kao i u procesu implementacije projekata, gde se javne nabavke, finansijsko izveštavanje i druge aktivnosti sporovode po pravilima EU, a sva dokumentacija je isključivo na engleskom jeziku. Naše uverenje je da su postupci za dobijanje sredstava više zahtevni, nego komplikovani – smatra Isidor Krstić, predsednik Opštine Sokobanja.