Bugarska i Makedonija potukle Srbiju u borbi za investitore 1Foto: Fonet/Slobodan Miljević

Samo 14 odsto kompanija koje pokažu interesovanje za ulaganje u ovaj region na kraju otvore firmu u Srbiji. Ostale izaberu Bugarsku ili Makedoniju.

Dakle, u poslednje dve godine samo je jedan od sedam potencijalnih investitora došao u našu zemlju, pokazuju podaci Mreže za poslovnu podršku. Kako za Danas kaže Dragoljub Rajić iz ovog udruženja, razlozi su kašnjenje u sprovođenju reformi, visoki porezi i doprinosi na zarade i veliki broj skupih parafiskalnih nameta koje donose lokalne samouprave kako bi punile sopstvene budžete.

Zbog toga je Mreža za poslovnu podršku zatražila od novog ministra privrede Gorana Kneževića da sprovede tri mere koje privrednici godinama traže: da smanji namete na plate i uvede progresivno oporezivanje zarada, da omogući alternativne vidove izvora finansiranja privrede koji bi zamenili skupe kredite i da ograniči dažbine koje lokalne samouprave kontinuirano uvode.

Ipak, privrednici će izgleda još morati da se strpe, jer Knežević poručuje da još nije vreme za smanjenje doprinosa.

– Lepo je čuti ovakve zahteve. Svi se mi zalažemo za veću proizvodnju i manje poreze i doprinose. Pitanje je samo da li je moguće da 1,7 miliona penzionera dobija penzije, da li je moguće da milion ljudi u javnim službama i administraciji prima plate i da li je moguće da naše školstvo i zdravstvo funkcioniše, ako smanjimo poreze i doprinose – rekao je Knežević. On je ocenio da su porezi i doprinosi u Srbiji najmanji u okruženju i da su na nivou zemalja koje imaju najbolje poreske sisteme.

Ministar je ipak dodao da su u proceduri izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i te da će neke mere iz oblasti poreske politike biti pripremljene u budžetu za 2017. godinu.

S druge strane, privrednici smatraju da je problem urgentan. Tako Rajić navodi primere srpskih biznismena koji sve češće osnivaju paralelne firme u Bugarskoj, Mađarskoj, Makedoniji i Hrvatskoj, kako bi na njih prebacili deo svog poslovanja i tako izbegli plaćanja prema državi Srbiji koja „nametima hronično iscrpljuje privredu“.

– U Makedoniji su porezi i doprinosi na zarade samo 36 odsto, a imaju tačno šest parafiskalnih nameta. U Beogradu ima 65 parafiskalnih nameta, recimo za firme iz oblasti turizma, dok u manjim gradovima ima do 50 takvih dažbina. U Mađarskoj je PDV veći nego u Srbiji, ali tamo ima samo jedan parafiskalni namet. Zato se ljudi prebacuju tamo – kaže Rajić.

Situacija je, kako kaže, loša i na tržištu radne snage, jer su zbog odliva mozgova, firme počele da uvoze stručnjake iz inostranstva da rade kod nas, jer kvalifikovanog kadra nema, uprkos tome što je nezaposlenost velika.

– Nakon što je Mlađan Dinkić ukinuo niz parafiskalnih nameta, kada je napravljen priličan pomak, ništa više nije urađeno. Trebalo je da se donese zakon o naknadama, kojim bi se odredilo koje i kolike dažbine mogu da naplaćuju gradovi i opštine, ali on nikada nije zaživeo. Čak se u poslednje četiri godine povećao i broj i visina parafiskalnih nameta. Firme iz godine u godinu beleže sve veće gubitke, iako zbog rupa u zakonu o računovodstvu ‘doteruju’ bilanse kako bi bankama prikazale bolje rezultate – tvrdi Rajić.

Na konstataciju da bi smanjenje poreza i doprinosa dovelo do rupe u budžetu koju bi država morala da popuni novim zaduživanjem, Rajić odgovara da je to posledica kašnjenja u sprovođenju strukturnih reformi u javnom sektoru.

– Reforma državne uprave i javnog sektora kasni i zato mi sada uništavamo sopstvenu privredu. Čitava naša ekonomska politika je vezana za ono što kaže Međunarodni monetarni fond, a ne za to kako da razvijemo privredu. Niko ne polazi od toga da zemlje koje su po veličini i stepenu razvoja nalik Srbiji, imaju daleko manji javni sektor, nego što će ovde biti čak i da se otpusti tih 70.000 ljudi za koje se tvrdi da su višak. Imamo i daleko veće učešće javnih preduzeća u BDP-u nego što bi trebalo i to je razlog zašto u Srbiju ne dolaze strani investitori, osim ako ih ne potplatimo subvencijama – dodaje Rajić. A kako se vidi iz poređenja sa Bugarskom i Makedonijom, čak ni takve ulagače ne uspevamo da privučemo.

Negativni rekorderi u mnogo disciplina

U zbiru, sve ove slabosti u reformama dovele su do toga da je prema podacima Mreže za poslovnu podršku prosečan rok naplate potraživanja ove godine čak 132 dana „po čemu smo negativni evropski rekorderi, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom – oko 130 dana“.

Tek svaka treća firma koju otvore mladi preduzetnici uspe da opstane na tržištu i posle tri godine., dok je evropski prosek skoro 65 odsto. Prosečna srpska firma ima dug u visini od skoro 200 odsto svog osnivačkog kapitala, „što znači da posluje na ivici bankrota“. Tek svaka 18. firma u Srbiji bavi se nekim oblikom proizvodnje koja je osnovni pokretač izvoza, dok je evropski prosek svaka četvrta firma. U sektoru malih i srednjih preduzeća Srbija ima tri puta manje izvoznika od evropskog proseka 4,1 prema 11,9 odsto.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari