foto: FoNet Dragan AntonicNi gotovo dva meseca od realizacije socijalnog programa za rešavanje problema prekobrojnih u kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija i njenim kooperantskim firmama (Manjeti mareli, DŽonson kontrol, Sidžit i PMC).
Nakon ukidanja jedne od tri proizvodne smene u FCA Srbija, šumadijska i šira domaća javnost ne znaju, niti će, po svemu sudeći, ikada da saznaju koliko je kragujevačkih automobildžija, krajem jula napustilo svoja radna mesta.
Suvlasnici kragujevačke fabrike automobila, Fijat Krajsler grupacija i Vlada Srbije istrajavaju s vim u vezi, u totalnom ignorisanju javnosti, ne pozivajući se, pritom, ni na fraze o poslovnoj tajni, a kako nema nikakvih naznaka da će da promene stav, to je već sasvim izvesno da tačan broj radnika koji su letos u FCA Srbija i njenim dobavljačkim fabrikama faktički dobili otkaz, zvanično nikada neće biti saopšten.
Špekuliše se da je iz FCA Srbija otišlo između 700 i 750 , a iz kooperantskih firmi od 300 i 400, što će reći da je krajem jula otpremnine koje su, u zavisnosti od godina staža, iznosile od 4.800 do 12.000 evra, uzelo oko 1.100 prekobrojnih radnika, što je za nekoliko stotina manje od prvobitno predviđenog broja trudbenika koji, zbog pada proizvodnje i plasmana „fijata 500L“, moraju da odu iz fabrike automobila i njenih kooperantskih firmi.
Ono što je u vezi s ovim dodatna nevolja jeste da se ništa više ne govori ni o obećanju premijera Aleksandra Vučića rukovodstvu Sindikata FCA Srbija da će u Kragujevcu da bude otvorena fabrika za proizvodnju auto-delova, koja treba da zaposli oko 1.500 radnika, koliko je prvobitno bilo predviđeno da ostane bez posla u Fijatovoj fabrici automobila i njenim kooperantskim pogonima. Sindikalci FCA Srbija koji su se, u vreme letošnje realizacije socijalnog programa u toj fabrici, u dva navrata sreli sa Vučićem, prenosili su da im je premijer najavio dolazak jednog inostranog proizvođača auto-delova u centar Šumadije, koji bi uposlio prekobrojne u Fijatovoj fabrici i time amortizovao posledice razornog udara socijalne bombe koja je krajem jula iznova eksplodirala u Kragujevcu.
Iz Sindikata FCA Srbija do skora su upozoravali i da će, ukoliko to obećanje premijera Vučića ne bude ispunjeno do jeseni, Kragujevac ponovo da postane dolina gladi, što je, inače, bio više od 20 godina i što je ostavilo posledice od kojih se centar domaće automobilske i vojne industrije nikada nije oporavio, niti će.
Jesen kreće, a iz Sindikata FCA Srbija se ovim povodom više ne oglašavaju, a „mudro ćuti“ i premijer Vučić, tako da je šumadijska javnost suočena sa novim nepoznanicama. Najpre sa onom da li će najavljeni inostrani proizvođač auto-delova, koji treba da zaposli taman onoliko radnika koliko ih je letos trebalo da ostane bez posla u Fijatu i njegovim dobavljačima, zaista da dodje u Kragujevac, ili je obećanje o njegovom dolasku poslužilo za amortizaciju za nezadovoljstva radnika koji su osrali bez posla.
Kako je, čini se, sve izvesnije da se radi o ovom drugom, odnosno o premijerovom obećanju za anesteziranje otpuštenih radnika i javnosti, sve više se nameće i pitanje: da li to Kragujevac ponovo, kako su to nedavno upozorili sindikalci FCA Srbija, postaje „dolina gladi?“ Dilemu i strepnje ove vrste podgrejavaju i činjenice da novih investicija u Kragujevcu, osim u Vučićevim najavama, nema na vidiku, da delegacije inostranih investitora i ambasada (nema više ni Kineza) već odavno obilaze šumadijsku i prvu srpsku prestonicu kao ono „kiša oko Kragujevca“, te da na auto-put prema koridoru 10, nakon avgustovskog puštanja jedne deonice od šest kilometara, ponovo nema žive duše.
Desetkovan broj industrijskih radnika
Čelnici ovdašnjeg ogranka Saveza samostalnih sindikata Srbije ne veruju da će obećanje o dolasku „jednog velikog velikog komponentaša“ i zapošljavanju 1.500 radnika ikada da bude ostvareno.
– U Kragujevcu je samo tokom ove godine bez posla ostalo više od 3.000 radnika. Grupa Zastava, Industrija „Filip Kljajić“ i druge kragujevačke fabrike imale su, do kraja 80-ih, ukupno više od 60.000 zaposlenih, dok je danas u Kragujevcu tek nekih sedam do osam hiljada industrijskih radnika. Grad od 200.000 stanovnika ne može da funkcioniše sa privredom koja angažuje tako malo industrijskih radnika, čiji se broj i dalje smanjuje, smatraju u Savezu samostalnih sindikata Srbije u Kragujevcu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
