Na potezu su centralne banke

Prema oceni analitičara Sakso banke više je razloga za to, počev od kretanja zvaničnog globalnog kvantitativnog popuštanja (QE), čiji je mesečni iznos dostigao gotovo 200 milijardi dolara (ravno bruto domaćem proizvodu Portugala u 2015. godini), do opštih uslova kreditiranja koji su labaviji nego ikad. Uprkos tome, prosečni prinos od globalnih državnih obveznica (uključujući sva dospeća) kreće se oko 0,7 odsto, što je znatno ispod desetogodišnjeg proseka od 2,30 odsto. Najvažniji događaj u septembru, koji se odnosi na monetarnu politiku, svakako je sastanak američkog Saveznog komiteta za otvoreno tržište (FOMC), zakazan za 20. i 21. septembar. To će, kako se procenjuje, biti prilika za podizanje kamatne stope, mada će konačna odluka centralne banke zavisiti od objavljivanja podataka za avgust, i posebno od izveštaja o zaposlenosti na američkom tržištu. Ako je suditi prema procenama Blumberga, više od 50 odsto investitora očekuje da će povećanje kamatne stope uslediti pre kraja ove godine.

Ima li svetla na kraju tunela

– Neposredno pre odluke FED-a da poveća stopu, razlika u monetarnim politikama SAD i evrozone mogla bi još više da dođe do izražaja usmeravajući pažnju investitora ka američkom dolaru. Utoliko pre što će, po svemu sudeći, najnoviji podaci Evropske centralne banke potvrditi da su rizici i dalje prisutni. Prema našoj proceni ECB će produžiti svoj program kupovine sredstava od šest do devet meseci i povećati limite emitenta na 50 odsto. Osim toga, sa izuzetkom Ruske centralne banke, ostale banke (Japana, Engleske, kao i Rezervna banka Australije) trebalo bi da zadrže nepromenjene kamatne stope – procenjuje Kristofer Dembik, direktor makro analize Sakso banke.

Analitičari ove banke se, čini se s pravom, pitaju da li za globalnu ekonomiju postoji svetlo na kraju tunela? NJihov pesimizam zasnovan je na prognozi da će globalni PMI indeks biti umanjen što bi moglo da se pokaže kao rani znak recesije. Podaci govore da je u julu taj indeks dostigao najveću tromesečnu vrednost od 51,4, ali to ne znači da svetska ekonomija napreduje, naprotiv.
– Za razliku od kombinovanog PMI indeksa razvijenih tržišta, koji nastavlja trend veoma sporog rasta, na tržištima u razvoju rast je snažniji od očekivanog, odnosno dostigao je vrednost od 51,7, što je i te kako uticalo na pristojne performanse globalnog PMI indeksa u julu. Ali, rizici i dalje postoje zbog čega su centralne banke oprezne. I mada bi tako veliki broj sastanaka centralnih banaka, zakazanih za ovaj mesec, mogao da izazove veću nestabilnost na finansijskim tržištima, nesporna je činjenica da je zahvaljujući upravo brzoj reakciji centralnih banaka, nakon Bregzita, izbegnuta panika. Sve ukazuje na to da će opadajući trend biti prisutan i narednih nekoliko godina, jer je napuštanje prilagodljive monetarne politike, očigledno, izazov za centralne banke. Čelnici Banke Japana, kao i Evropske centralne banke, potvrdili su da neće oklevati da ponovo odlučno postupe ako bude potrebno, što je jasan znak da su nove mere u planu – ističe Dembik i dodaje da monetarna politika nije jedino sidro, već da se pažnja sve više usmerava na fiskalnu politiku.

SAD: Argumenti za podizanje kamatne stope

Sastanak američkog Saveznog komiteta za otvoreno tržište (FOMC) prilika je za povećanje kamatnih stopa. Šest je glavnih razloga koji bi mogli da utiče na to da centralna banka dodatno normalizuje monetarnu politiku:

1. Usporavanje na tržištu rada, registrovano prošlog proleća, bilo je izgleda privremeno, s obzirom na to da je prema najnovijim pokazateljima u julu otvoreno 255.000 radnih mesta, što je znatno iznad očekivanih 180.000. Ako sledeći izveštaj o zaposlenosti potvrdi ovaj trend, to će dati veću težinu argumentima predstavnika FOMC, koji smatraju da je dostignut maksimalni nivo, i da u takvim okolnostima FED neće imati izgovor da ne poveća kamatne stope.

2. Zvanična stopa nezaposlenosti, od 4,9 odsto, primakla se graničnoj vrednosti NAIRU indeksa, što ukazuje na to da je ekonomija izbalansirana i da inflatorni pritisci niti rastu, niti padaju. Iako je značaj NAIRU indeksa opao u pogledu procene monetarne politike, nekoliko članova FOMC i dalje obraća pažnju na ovaj teorijski indikator koji pokazuje da je došlo vreme za korekciju kamatne stope.

3. Iznos prosečne zarade po satu, čije kretanje FED pomno prati, zabeležio je rast od 0,3 odsto (znatno iznad julskih očekivanja), i na najvišem je nivou još od Velike recesije.
4. Indeksi finansijskog stresa opadaju. Tako je, recimo, indeks finansijskog stresa FED-ovog ogranka u Sent Luisu primakao se rekordno najnižem nivou iz decembra 1993. godine.

5. Ekonomske prognoze ukazuju na rast privatne potrošnje i narudžbina trajnih potrošnih dobara. Kad je reč o procenama kretanja bruto domaćeg proizvoda, analitičari FED-ovog ogranka u Atlanti tvrde da će u trećem kvartalu iznositi 3,5 odsto.

6. I poslednje, ali ne najmanje važno, jeste to da investitori moraju da imaju na umu da je FED u komplikovanoj poziciji. Centralna banka mora da poveća kamatnu stopu pre nego što bude kasno i SAD uđu u period ekonomskog usporavanja. Greška je što su predugo čekali.

Sužen manevarski prostor FED-a

– FED je najverovatnije izgubio nekoliko dragocenih meseci što bi moglo da iskomplikuje poteze te institucije kako bi se izbeglo ozbiljno ekonomsko usporavanje. Manevarski prostor FED-a sužen je jer neće moći da deluje samo kroz promene kamatnih stopa, već će biti primoran da pokrene novi program kupovine obveznica koji ima brojne nedostatke. Prema našoj proceni eventualno povećanje kamatnih stopa u septembru proteći će glatko, zato što je već vrednovano na tržištu, i neće fundamentalno promeniti globalne uslove kreditiranja jer će nivo korekcije biti veoma nizak, maksimum 25 baznih poena – tvrdi Kristofer Dembik, direktor makro analize Sakso banke.