Udar cenama na brendove

Najčešće je reč o prehrani, pa poznate „plazma“, „kravica“, „jafa“, sve do hrane za životinje, imaju svog pandana izrađenog za potrebe trgovina. Tako Delezov lanac prodaje ima marku „365“, Idea „K Plus“, DIS je svoju nazvao „Dobro“, Univereksport „Bašbaš“… Po pravilu, reč je o kvalitetnim proizvodima koji se samo pod drugim imenom i sa nižom cenom plasiraju na tržištu. Iz ugla kupca, takva politika prodaje nije loša, ali domaći proizvođači vide to u drugom svetlu.

– Veletrgovine ugovaraju proizvodnju pod sopstvenim znakom, ne bore se ni sa jednim problemom koji prati taj najkomplikovaniji segment privrede, a raspolažu ogromnim ucenjivačkim potencijalom. Fabrike su praktično prinuđene da prihvate uslove, jer im od toga zavisi plasman sopstvenog brenda, mesto na polici, izloženost i prisutnost u reklamnim porukama trgovine. Činjenica je da fabrikama nekada odgovara da iskoriste u celosti svoje kapacitete. Ali, to je dugoročno posmatrano, na štetu sopstvenog brenda u koji su ulagali – od istraživanja, testiranja, marketinške kampanje, do zaštite imena – kaže jedan od privrednika koji ipak ne želi da se sukobi sa trgovcima.

On tvrdi da su proizvođači, često suptilno ili ne, ucenjeni da ustupe deo svojih pogona, jer u suprotnom ni njihova osnovna proizvodnja neće biti istaknuta na policama. „Dolazimo u apsurdnu situaciju da nam je konkurencija sopstveni, a ne kvalitetan proizvod druge fabrike“, kaže naš sagovornik.

Najveći problem u toj priči jeste što su trgovačke marke obično najjeftinije u svojoj kategoriji, pa se pad prodaje oseti kod originalnog proizvoda.

Svetlana Glumac, direktorka za korporativne i regulatorne poslove kompanije Moji brendovi, potvrđuje da se privreda već duže vreme suočava sa tim problemom. „Mi imamo brendove kojima su potrošači verni, ali cenovna politika i te kako utiče, ugrožava i lokalnu proizvodnju i već izgrađene brendove“, kaže Glumac.