U JP Direkcija za izgradnju Smederevo u likvidaciji, broj otpuštenih radnika povećao se na 27, od kojih je većina odlučna da ostvari svoja prava, za koja smatraju da su im uskraćena.
Uz prethodne tenzije, verbalna „ubeđivanja“, čak i pretnje policijom, tokom prepodneva su predate prijave potraživanja, potvrdile su obe strane za Danas.
Zaposlenima u ovom preduzeću u likvidaciji, početkom januara uručeno je 26 otkaza od ukupno 31 radnika, među kojima je, prema rečima zaposlenih, pet samohranih majki, a najnoviji otkaz ugovora o radu uručen je zaposlenoj koja je završila svoj deo posla za potrebe postupka likvidacije, pa je u preduzeću ostao samo tročlani likvidacioni tim, sa likvidacionim upravnikom.
Otpušteni radnici u međuvremenu su se organizovali kako bi istakli svoja potraživanja, rekla je za Danas predsednica sindikalne organizacije, Vesna Zečević.
„Uglavnom se to odnosi na otpremnine, na zaostale dane godišnjeg odmora, a ima kolega koji traže razliku po osnovu koeficijenta koji se obračunavao za isplatu zarada. Ostalo je nas 23-oje nezadovoljnih u tom smislu. Čekamo odgovor u zakonskom roku, a posle ćemo videti…“
Prilikom današnje predaje prijava, došlo je do „varnica“ bivših zaposlenih i likvidacionog upravnika, čule su se i pretnje policijom, zbog gužve koja se stvorila. Kada su pale tenzije među doskorašnjim kolegama, prijave su pojedinačno zavedene.
Pravna zastupnica bivših radnika Direkcije, advokat Danijela Mitrović, objasnila je za Danas da radnici postupaju u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima i prijavljuju svoja potraživanja.
„Prijavom potraživanja u zakonskom roku, zaposleni praktično traže od likvidacionog upravnika da utvrdi njihova potraživanja na ime otpremnine, naknade za neiskorišćeni godišnji odmor, za neke radnike i na ime razlike zarade, a sve u iznosima koji su izveštačeni u skladu sa godinama radnog staža i koeficijentima.“
Zastupnica navodi da su sva rešenja o otkazu ugovora o radu doneta tako što se poslodavac pozvao na odredbe Zakona o radu, koje se odnose na tzv. tehnološki višak, odnosno otkaz usled smanjenja obima posla koji se pravda pokretanjem likvidacije.
„Bitno je napraviti razliku između postupka likvidacije i stečaja, gde Zakon o stečaju precizno definiše prava zaposlenih u slučaju otvaranja stečaja. Sa druge strane, kada pokrenete likvidaciju, vi i dalje imate aktivno preduzeće, pa je poslodavac u obavezi da zaposlenima koji su dobili otkaz, isplati otpremnine, naknade za godišnji odmor, eventualno zarade, u skladu sa Zakonom o radu. U njihovim rešenjima o otkazu se, pak ne pominje ni pravo na otpremninu, niti druga prava koja im pripadaju.“
Prema rečima zastupnice, poslodavac, u ovom slučaju likvidacioni dužnik, mora u roku od 30 dana da odgovori da li osporava ta potraživanja ili ne. Ukoliko ospori, radnici imaju mogućnost pokretanja sudskog postupka gde bi se to pravo utvrdilo, ali bi iznosi bili uvećani za troškove postupka i zatezne kamate na navedene iznose.
Na kraju se postavlja pitanje da li će neko snositi odgovornost zbog potencijalnih milionskih iznosa potraživanja, koja će, ukoliko dođe do pozitivnog ishoda za bivše zaposlene doskorašnjeg javnog preduzeća, biti naplaćena iz gradskog budžeta. Ili je sve moglo drugačije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.