Niko te ne poštuje kad nemaš posao

Zvanično, kako saopštava Nacionalna služba zapošljavanja, region ima 16.000 nezaposlenih, a u samom Zrenjaninu, sa 75.000 stanovnika, nezaposleno je 7.800 građana. Toliko je, bar, na spisku ove službe. A van spiska ? Niko da potvrdi. Sindikati se sve ređe oglašavaju, najaktivniji su samo oni u prosveti, a radnici odavno nisu na ulici. Poslednji protesti u Zrenjaninu bili su zbog visokih računa za grejanje. U Zrenjaninskom socijalnom forumu kažu – nikad sumornija situacija sa radnim mestima i perspektivom.

– Mi smo zemlja u kojoj je osiromašenost toliko velika da se ogroman broj ljudi kontinuirano bavi preživljavanjem. Ovo je zemlja u kojoj postoji hronična nezaposlenost, a čak i kada imate posao, on je sasvim neizvestan i nesiguran i ni na koji način nemate garanciju da ćete ga zadržati, naprotiv, veliki deo stanovništva je na ugovoru o određenom i nepunom radnom vremenu i bez ikakve socijalne zaštite. Okolnosti su još gore ako ste žena ili pripadate nekoj manjinskoj grupi, navodi Branislav Markuš, aktivista ZSF.

Sled tranzicije doneo je zatvaranje brojnih firmi u Zrenjaninu, hiljade su ostale bez posla. Preživljavaju taksiranjem, poljoprivredom, brigom o starim licima, nadničenjem, retki političkim angažmanom.

Pravo je pitanje ko danas radi u Zrenjaninu? Preko hiljadu zaposlenih u administraciji, gradskim preduzećima i institucijama, 3.000 radnika u Drakslmajeru, 750 u Dijamantu, nekoliko stotina u ostalim pogonima, 3.500 zaposlenih kod zrenjaninskih privatnih preduzetnika, preko hiljadu zaposlenih u zdravstvu, tu su još po brojnosti značajni prosveta, poljoprivreda i trgovina.

Ko praznuje u Zrenjaninu? Prvomajski praznici za zaposlene u državnim firmama biće praznični, za zaposlene u trgovinama biće radni, slobodan je samo jedan dan, samostalne delatnosti praznovaće samo koliko zakonski mora. Ratari će raditi svaki dan, industrija, zdravstvo, uslužne delatnosti sa smenama takođe. Podeljenost društva očituje se ne samo po zaradi već i po tome ko koliko može da priušti slobodnog vremena.

– Nemam posao, pa sam slobodna, ali ništa mi praznik ne znači. Za mene je glavno pitanje kako da nađem siguran posao, a ne povremene poslove, od danas do sutra. Niko te ne poštuje kad nemaš posao, nikom ne trebaš, kaže Zrenjaninka Nada Kovač.

Na zrenjaninskim izletištima godinama su za Prvi maj samo mladi. U zrenjaninskim fabrikama, bar onima što rade a takvih je najviše stranih, nema pauze. Radi se punom parom. Nekoliko poslodavaca daje dobre plate. Kod ostalih zarada je jedva malo veća od minimalca.

– Srbija je zemlja u kojoj radnice i radnici, ako uopšte imaju sreću da imaju ma kakav posao, odlaze na svoja radna mesta na kojima neki od njih moraju da rade i po dvanaest sati iako svi živimo u uverenju da radnici za osmočasovno radno vreme izborili još pre gotovo sto godina, radna mesta na kojima se ne poštuju bazične ljudske potrebe poput odlaska u WC, radna mesta na kojima će biti terani da brže, jače, bolje rade za interes kapitala koji je, naposletku, doveo do toga da jednog jutra, nedavno, radnice i radnici jedne fabrike nađu svog obešenog kolegu koji više nije mogao da trpi život nedostojan čoveka. Mi smo zemlja u kojoj postojeća radna zakonska regulativa ne služi ničemu drugom do institucionalizaciji eksploatacije radništva, ona je tu samo da postojeće radne uslove učini još nepodnošljivijim, a organizovanje radnica i radnika što težim. Zato radnice i radnici moraju da se bore za bolje radne uslove uprkos, a ne uz pomoć zakona koji te odnose uređuju. Radnici moraju biti danas solidarni da bi čestitka „Živeo 1. maj“ uopšte imala smisla, smatra Branislav Markuš.

Sindikati se nisu opasuljili, a radnici?

Jagma za poslom

Kolika je jagma za poslom pokazuje i poslednji Sajam zapošljavanja, održan prošle nedelje, na kome je ponuđeno 551 radno mesto, a prijave su podnele stotine Zrenjaninaca. Najviše slobodnih mesta oglasio je Drakslmajer, koji traži 100 radnika u proizvodnji, električare, automatičare i referente. Trgovina „Gomex“ je na sajmu tražila 30 kasira, 20 pomoćnih radnika u magacinu i dvojicu poslovođa. Oglašen je i posao za 50 službenika obezbeđenja, i 31 radno mesto u pekari „Zlatni klas“. Najveća potražnja je za radnicima u proizvodnji, za trgovcima i građevinskim radnicima. Sajmovi zapošljavanja održavaju se u Zrenjaninu od 2005. godine, a od 4.500 ponuđenih poslova zaposleno je 3.500 građana.