Site name

Prihod od jednog kubnog metra drveta u Srbiji dva puta manji nego u Hrvatskoj

Izvozimo daske umesto stolica

Proizvodnja nameštaja skočila za 11 odsto * Izvoz dostigao 360 miliona evra, ali je to i dalje manje od planiranog

Otvaranje robne kuće Ikea u Srbiji posle decenijskih pokušaja uzburkalo je javnost, kako potrošačku - o čemu govori više od 15.000 posetilaca u danu otvaranja tako i privrednu - posebno domaćih proizvođača nameštaja kojima će najveći prodavac nameštaja na svetu sasvim sigurno oteti deo tržišnog kolača.

4

Piše: M. Obradović

Beograd 12. avgust 2017. 11:45

Izvozimo daske umesto stolica

Foto: Miroslav Dragojevic

Osim toga, dolazak švedske kompanije u prvi plan je izbacio i prilično zapostavljenu drvnu industriju Srbije koja poslednjih godina beleži pristojan rast i proizvodnje i izvoza, ali i dalje pati od neefikasnosti.

U prošloj godini proizvodnja nameštaja je porasla za 11,2 odsto u odnosu na 2015. godinu, dok je s druge strane zabeležen pad proizvodnje papira i proizvoda od papira od 0,5 odsto i u preradi drveta od 1,3 odsto. Rast proizvodnje nameštaja je još ubrzan u prvom kvartalu ove godine na 15,8 odsto, prema podacima Privredne komore Srbije.

Prerada drveta i proizvodnja nameštaja je jedna od retkih industrijskih grana koja pravi suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. U poslednjih pet godina prosečan godišnji rast izvoza ove industrijske grane iznosio je 13,3 odsto, da bi u prošloj godini dostigao 890 miliona evra.

Iako je udeo ove industrije u BDP-u oko dva odsto, udeo u izvozu je 6,3 odsto.

Suficit u 2016. godini iznosio je 31,3 miliona evra, ali uglavnom zbog velikog deficita koji pravi proizvodnja papira od 220 miliona evra. S druge strane industrija nameštaja je ostvarila izvoz od 360 miliona evra, dok je uvoz bio više nego dvostruko manji pa je suficit dostigao 226 miliona evra. Iako deluje mnogo, ovo u stvari nije ni blizu iskorišćen potencijal s obzirom da je još 2010. godine u strategiji razvoja drvne industrije projektovan izvoz od 500 miliona evra do 2015. godine, koji očigledno nije dostignut.

Izvoz prerađenog drveta i proizvoda od drveta je iznosio 200 miliona evra i to je u stvari problem srpske drvne industrije. Za razliku od zemalja u okruženju dobar deo našeg drveta se izvozi kao polufabrikat u obliku rezane građe, paleta, furnira...

Ovo je u stvari razlog zašto je, prema podacima iz Akcionog plana podrške drvnoj industriji Srbiji, u 2015. godini preradom jednog kubnog metra trupaca u Srbiji i izvozom proizvoda od drveta prihodovano svega 275 dolara. Iste godine, poređenja radi u Hrvatskoj je finansijski efekat prerade i izvoza jednog kubika drveta bio 591 dolar što je 2,15 puta više. Razlog tome je što su u Hrvatskoj preduzeća koja prave finalne proizvode, dakle nameštaj, dobila 65 odsto ukupnih trupaca iz državnih šuma, dok je u Srbiji svega 48 odsto završilo u proizvodnji nameštaja. Čak 52 odsto trupaca se ili izveze u tom obliku (četiri odsto) ili kao rezana građa (41 odsto) ili kao neki drugi oblik polufabrikata.

U Akcionom planu stručnjaci su zaključili da količine trupaca koje dobijaju pojedini vodeći proizvođači nameštaja nisu dovoljne da podmire njihove  potrebe. I iako takvi proizvođači imaju mogućnost da povećaju postojeći obim proizvodnje i izvoza nameštaja od masivnog drveta za najmanje dva puta, na takav korak se ne usuđuju jer ne mogu da nabave potrebne količine drveta.

Izgubljeni i novac i radna mesta

Koliko srpsku privredu košta izvoz drvnih proizvoda niske dodate vrednosti najbolje pokazuje podatak da je u 2015. godini izvoz rezane građe od 145.000 kubnih metara doneo prihod od 45,3 miliona evra. Prema računici, od ovoliko drveta se moglo napraviti pet miliona stolica čija tržišna vrednost bi bila oko 265 miliona evra. Dakle da su drva prodata fabrikama nameštaja umesto pilanama ukupan prihod bi bio 5,8 puta veći. Uz put, u procesu proizvodnje ovoliko stolica bi moralo biti zaposleno bar još 5.000 ljudi, koji nisu bili potrebni za sečenje dasaka.

povezane vesti

komentari (4)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Goran

12. avgust 2017.

Stresem se kad pročitam da negde neko pise kako nase firme imaju problema de su neefikasne. Radim u stranoj kompaniji i norma je ista i za naseg radnika i za radnika u Poljskoj, Ceskoj, Rumuniji ... I kada na kraju godine uporede se ucinci svake kompanije mi nismo iza ostalih. Tako da bih zamiloio she nase stručnjake da malo vise razmisle kada pricaju o efikasnosti nasih firmi.

Srba

12. avgust 2017.

Trecerazredne kolonije imaju takav status jeftina radna snaga uz jeftinu sirovini,sa petom kolonom i kvislinskom vlascu,trulom elitom ubrzanim koracima jurimo ka dnu a tako nam i treba. Ono malo pametno sto je ostalo mlado bezi iz ove vukojebine jet umrce je sjebati ovako bogatu zemlju. Sve petokolonaske vlasti do sada su odradile sto ni budala nebi uz podrsku vas i ostale bagre koja za par srebrenjaka sa zapada nista sveto nije. Zato jesmo tu gde smo

Мiloš J. Kosovac

12. avgust 2017.

Nadam se da pisac ovih redova zna ko to radije prodaje turpce stranicima? Ili ja da vam kažem, trgovci koje štiti vlast jer dele dobitak s njima. Zašto se ne stide, a tako su lepo vaspitani ljudi, kakva su Tadić i Jeremič, pa se nude da vladaju, a namera im je da se bogate dok će narod da nestaje i država da strada. Sečam se kako mi je šef Marketa za ishranu turista u velikom kampu u Novom Vinodolskom, i to 1990. kada je Tuđman bio na vlasti, pokazao na Slovenca koji mu vodio štand za prodaju mesa i mesnih prerađevina: "Kao što vidite Srbine, ja sam odabrao najdgovnijeg da mi vodi naosetljiviju hranu. Čovek ima dve lične karte, ima kuću i sa one strane granice u Gorici. Evo videliste putem da Slovenci koriste naše šume, svoje čuvaju, za proizvodnju nameštaja, a vaše su možda već posekli. Pamet vlada, Prijatelju moj!" A naši ludaci, pogotovu Vučećev kum i učitlej Šašelj je tada arlaukao a budale mu verovale, među kojima i njegov kum:"Neka idu Slovenci, oni su Bečki konjušari". A ono još uvek nam državu vode konji, ako se konji ne osete uvređenim.

Prometej

14. avgust 2017.

Nije spomenuto koliko se drvo koristi za ogrev. Moglo bi da se izračuna koliko, ako ne kvalitetnog nameštaja, ono bar oklagija može da se napravi od te količine.