Site name

U prvih sedam meseci ove godine u Srbiji osnovano čak 70 zadruga, što je za 2,3 puta više u odnosu na celu 2016. godinu

Selo opstaje samo uz zadruge

* Krkobabić: Hoćemo da učinimo da proizvođači, njih 630.000, gde na gazdinstvima radi i od toga živi 1,4 miliona ljudi, konačno budu objedinjeni kako bi mogli da odole svim nedaćama * Na Poljoprivrednom sajmu u Kragujevcu ministar podsetio da će u naredne tri godine Vlada Srbije izdvojiti 25 miliona evra - za osnivanje novih zadruga do 50.000 i za revitalizaciju postojećih do 100.000 evra

Zadrugarstvo, zaštitni znak sitnih proizvođača, koje u svetu okuplja 800 miliona ljudi, iz dana u dan sve više je tema gotovo svih medija u Srbiji, a Milan Krkobabić, ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, s razlogom je dobio epitet nove matice udruživanja i političara koji (p)okreće državu ka oživljavanju posustalog, opustošenog, (polu)praznog srpskog sela.

3

Piše: Risto Kostov

13. septembar 2017. 15:00

Selo opstaje samo uz zadruge

O tome svakodnevno svedoči veliki broj poziva iz svih krajeva Srbije da prisustvuje raznim manifestaciji i besedi o obnovi zadrugarstva, čiji je on idejni tvorac i realizator u ime Vlade Srbije.

Tako je bilo i krajem protekle sedmice kada se pojavio na 14. Poljoprivrednom sajmu u Kragujevcu. Na konferenciji za novinare pod kupolama Sajma, ministar Krkobabić je podsetio da je misija oživljavanja zadrugarstva u Srbiji, u široj javnosti poznatija pod simboličkim nazivom "500 zadruga u 500 sela", veoma ambiciozan i dugoročan posao (ne za jednu Vladu i jednog ministra) i da su prvi rezultati već vidljivi u praksi. Naime, u prvih sedam meseci ove godine u Republici Srbiji osnovano je čak 70 zadruga (tri u Šumadijskom okrugu), što je za 2,3 puta više u odnosu na celu proteklu 2016. godinu.

- Srpsko selo je sudbinski povezano sa zadrugama i postojaće samo ako bude imalo zadruge. Danas u Srbiji, nažalost, imamo prazna sela i poljoprivrednike sa malim posedima: em je posed mali, em nebo nema milosti - od suše do poplava. Mi hoćemo da učinimo da ti mali proizvođači, njih 630.000, konačno budu povezani, objedinjeni kako bi mogli da odole svim ovim nedaćama. Izuzetno je bitno da na 630.000 gazdinstava radi i od toga živi, 1,4 miliona ljudi. To je ogromna brojka, reklo bi se, nevidljivih ljudi. O njima gotovo niko ne brine, povremeno se neko seti da ih, recimo, oporezuje. Oni i srpsko selo zaslužuju da ih država Srbija, konačno, pogleda na pravi način. Nećemo se okretati na srpsko selo samo kada su ratovi i nedaće. Čast je da im se upravo zadrugarstvom obratimo. Ako postavimo zadruge i povežemo malinare, ako oni imaju svoje hladnjače, doradu i preradu, nećemo imati današnje probleme. To je koncept koji zagovaramo u proizvodnji voća, povrća, ratarskih kultura - objasnio je ministar Krkobabić suštinu udruživanja.

U razgovorima koji su na Sajmu u Kragujevcu vođeni, ministar Krkobabić je podsetio da će u naredne tri godine Vlada Srbije izdvojiti 25 miliona evra - za osnivanje novih (do 50.000 evra) i revitalizaciju postojećih (do 100.000 evra).

- Ideja je da to bude proces koji će omogućiti da domaćin na srpskom gazdinstvu koji ima mali posed od 2,5 hektara, u proseku ovde u Šumadiji 4,5, u Vojvodini deset - konačno se udruži sa sličnim domaćinima i da postane ozbiljni proizvođač. To je naša ideja: jaka zadruga znači jako selo! Selo mora da ima: zadrugu, ambulantu, poštu, školu i nemojmo da zaboravimo crkvu. Ovu misiju podržava i patrijarh SPC Irinej. Svi dobronamerni, umni ljudi u ovoj zemlji, političke opcije daju podršku bar javno. Ne verujem da neko ima "petlju" da rizikuje i kaže "nemojte da pomažete srpskom seljaku." Baš bih voleo da vidim toga!

Ključnu podršku misiji spasavanja sela pruža Odbor za selo Srpske akademije nauka i Odbor za ekonomiju - akademik Dragan Škorić, selekcionar suncokreta svetskog renomea i njegovi saradnici. To mnogo znači, objasnio je Krkobabić, jer je reč o projektu od najšireg društvenog značaja u ekonomskom, ali i u bezbednosnom smislu. Prazna sela su mamac za sve one koji nisu dobronamerni i tu vide mogućnost da se nepozvani nastane.

- Nećemo im ostaviti prazna sela. Merama nove agrarne reforme i vanrednim podsticajima omogućićemo da mladi ljudi ostanu tamo da žive ili što bi bilo najbolje - da na selo dođu neki mladi ljudi iz gradova koji svoju budućnost vide u poljoprivredi. A i kada bi oni prvopomenuti ostali, a i oni drugi iz grada došli na selo - put ka boljem životu i bogatoj Srbiji, kako je Zaharije govorio, ne može se zamisliti bez udruživanja i koncepta "sedam prutova", koji su uvek snažniji od jednog.

- Ključna prednost zadrugarstva jeste ta da objedini male proizvođače, da ih učini robnim proizvođačima koji će moći da se upute ka tržištu. Pojedinac ne može da se pojavi na tržištu, on je ostavljen na milost i nemilost stihijskoj prirodi nakupaca i prekupaca, kaže Krkobabić i dodaje da se u misiji oživljavanja zadrugarstva vodi računa o ravnomernom razvoju.

- U centru akcije su pet okruga na jugu Srbije, ali, evo, i u Šumadiji ćemo postaviti jednu zadrugu kao ogledni primer, u istočnoj, zapadnoj Srbiji, nekoliko zadruga u Vojvodini - da bismo sledeće godine krenuli u ambiciozan projekat i za tri godine da uložimo 25 miliona evra. Sada skupljamo iskustva: videćemo šta je dobro, a šta loše, ističe ministar, apelujući da je za obnovu udruživanja neophodan visoki stepen sloge i mnogo volje i da uvek na umu valja imati jedan od osnovnih principa zadrugarstva - neutralnost.

Ministar se osvrnuo i na kosmopolitske i prosvetiteljske vrednosti zadrugarstva. "U blizini ima jedna stara zadruga, na čijoj oronuloj fasadi piše: "Udruživanje je osnov svakog boljitka!". Ministar prosvete Šarčević uvodi zadrugarstvo u škole. Ja ću mu predložiti da na udžbeniku bude ispisano to zadrugarsko geslo. Ajmo da sada to zajedno pročitamo i pretočimo u delo!"

Testirati lokalne samouprave

Ministar Krkobabić je sugerisao da se moraju testirati i lokalne samouprave, da se vidi koliko su sposobne. "Vidimo da su sposobne da iznesu izbore. Ja želim da, isto tako, budu energični i voljni da propagiraju zadruge. Evo, neka krenu sa mnom gradonačelnik Kragujevca i predsednici opština iz Šumadijskog okruga sa tablama na kojima piše: "Ja volim zadrugarstvo!", "Ja volim srpsko selo!", "Hoću da mladi ostanu na selo!" Ja iniciram, vi iz medija pratite - a na njima je da se pridruže. Nije dovoljno da neko kaže "da". Ovo je zajednička misija i njen uspeh zavisi od toga koliko ćemo biti složni.

Suve šljive nekad i sad

U toku obilaska Sajma, dogodila se i jedna poučna zanimljivost. Kada je na jednom od štandova ministar Krkobabić pokazao prisutnima šljivu, uz komentar da je to odličan srpski proizvod koji je proslavio našu poljoprivredu, Branislav Gulan, član Odbora za selo SANU podsetio je da je prvi izvozni posao Srbije 1893. godine upravo bio izvoz 30.000 tona suvih šljiva na Američki kontinent (vredan 37 miliona dolara), a zatim i izvoz 250.000 svinja u Austriju. Gulan je podsetio da je sada izvoz suvih šljiva Srbije tek oko 5.000 tona.

Autor je publicista

povezane vesti

komentari (3)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

misko

13. septembar 2017.

Izmisljaju nesto kako bi se pojedinci obogatili, od tih zadruga poljoprivrednici ce imati slabe vajde. Umesto da primene ono sto funkcionise u EU i okruzenju oni daju podsticaje kulacima i tajkunima. Dajte po hektaru kao sav normalan svet, sada kada su svi pretrpeli stetu, svima ce pomoc biti potrebna a ne samo kulacima.

čovek iz sela

13. septembar 2017.

Ministar poistovećuje zadruge i selo. Zadruga više nije selo, to je bio sinonim u nekom drugom sistemu. Zadruge služe da se organizuju pojedinci, sitni proizvođači. Neće zadruge da spasu neko selo, već samo te pojedince. O selu se staraju mesne zajednice, koje niko živi ne pominje!!! Ne poznaje ih ni Ustav, Zakon o lokalnoj samoupravi tek u nekoliko članova, a svi drugi zakoni koji su donošeni (o finansiranju lokalne samouprave, o budžetskom sistemu itd.) su donošeni protiv mesnih zajednica, koje ne mogu da imaju svoju imovinu, svoja sredstva, zavise od volje gradskih i opštinskih čelnika...Da li će neko u ovoj zemlji da razmisli o položaju mesnih zajednica? Mesna zajednica je selo, skup svih građana koji u njoj ostvaruju svoje interese; a u zadruzi interese može da ostvari tek nekoliko ljudi. Neće nijedna zadruga da vuče selo napred, već samo svoje članove. A šta je sa onim ljudima koji nisu poljoprivrednici, a žive na selu? Ko će da brine o njihovim interesima? Zadruge sigurno ne...

gradjani

13. septembar 2017.

Mlati Krkobabic, kao i obicno, praznu slamu! Sela su jad i beda, bez osnovne infrastrukture, zapustena...nema puta, nema vode, nema struje...