Jači dinar oborio javni dug za milijardu evra

Ovo je dobra vest, ali treba znati da je uzrok celokupnog smanjenja javnog duga obračunske prirode i posledica jačanja dinara prema evru i dolaru. Prema rečima Saše Ranđelovića, saradnika Fonda za razvoj ekonomske nauke, od početka godine dinar je ojačao prema evru za oko pet odsto, a prema dolaru za čak 15 odsto što se preračunato u evre odrazilo na smanjenje duga za nešto više od milijarde.

„Krajem prošle godine imali smo jačanje dolara zbog čega je došlo do povećanja javnog duga za 700 miliona evra, a sada imamo obrnutu situaciju i smanjenje javnog duga. Dalje kretanje deviznog kursa će zavisiti pre svega od monetarne politike američkog FED-a i Evropske centralne banke, ali delimično i od naše monetarne politike. U srednjem roku bila bi poželjna blaga realna depresijacija kako bi se podstakao rast izvoza“, smatra Ranđelović.

S obzirom da je najveći deo javnog duga u stranim valutama – 41,2 odsto u evrima i 31,5 odsto u dolarima – promene deviznog kursa nose velike rizike u budućnosti. Milojko Arsić profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da je u budućnosti realan rizik promene kursa na gore.

„Vrlo je moguće da dolar ojača i u odnosu na evro i u odnosu na dinar. Trenutno stvari izgledaju povoljnije nego što je to stvarno slučaj“, napominje Arsić.

Zanimljivo je da se pritisak na jačanje dinara dešava u situaciji kada imamo usporavanje privrednog rasta u odnosu na prošlu godinu (MMF korigovao procenu na 2,3 odsto) i rast deficita platnog bilansa.

Deficit tekućeg računa platnog bilansa u prvoj polovini godine iznosio je milijardu evra, što je za 48,3 odsto (ili za 332 miliona evra) više u odnosu na isti period prošle godine. Deficit je i u trećem kvartalu nastavio da raste s obzirom da je izvoz usporio, a uvoz ubrzao, pa su se na godišnjem nivou skoro izjednačili.

Ivan Nikolić, saradnik biltena Makroekonomske analize i trendovi objašnjava ovo kretanje deviznog kursa promenama u ponudi novca. On je utvrdio da iako se povećava novčana masa, opticaj novca je usporen.

– Na taj način je moguće objasniti nesklad lošijih spoljnotrgovinskih pokazatelja i tekućeg računa platnog bilansa u celini, a s druge strane znatno manju tražnju za devizama za čak 648 miliona evra – kaže Nikolić uz komentar da je NBS na međubankarskom deviznom tržištu od aprila do kraja avgusta ove godine kupila 960 miliona evra, dok je lane u istom periodu taj iznos bio 485 miliona evra.

Nikolić ističe da razlozi za usporavanje opticaja novca mogu biti različiti, od stabilizacije privrede i političkog okruženja, zbog čega se duže zadržava novac i ne menja za stranu valutu do averzije prema riziku zbog čega se uzdržavaju od investicija.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS, ističe da se ovo jačanje dinara prema evru nije smelo dozvoliti jer je posledica priliva špekulativnog kapitala u državne dinarske obveznice.

„Aprecijacija dinara je štetna za domaću privredu i to za njen najzdraviji deo, neto izvoznike. Takođe šteti i stranim investitorima koji proizvode za izvoz i koji su manje konkurentni na svetskom tržištu. Verujem da je NBS to uvidela sa zakašnjenjem i smanjila je referentnu kamatnu stopu“, ocenjuje Šoškić.