Site name

CEFTA sporazum deset godina posle (1)

Poligon za testiranje spremnosti za tržište EU

* U proteklih deset godina trgovinska razmena Srbije sa CEFTA regionom povećana je dva i po puta - u 2016. srpski izvoz iznosio je 2,7 milijardi dolara, a uvoz 758 miliona dolara (suficit dostigao dve milijarde dolara)

Ove godine navršava se jedna decenija od početka primene CEFTA sporazuma a Srbija, po sistemu rotacije, predsedava Zajedničkim komitetom.

Piše: Dejan Jovović

07. decembar 2017. 08:00

Poligon za testiranje spremnosti za tržište EU

Na manifestaciji CEFTA nedelja 2017, održanoj u Beogradu od 21. do 24. novembra, koja je okupila predstavnike privrednih komora i relevantnih institucija država u regionu, zaključeno je da bi u narednom periodu akcenat trebalo staviti na unapređenje trgovine, kroz ukidanje barijera, odnosno na produbljivanje primene Sporazuma. A sve je počelo 19. decembra 2006. godine kada je Srbija, sa još osam zemalja (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rumunija, i UNMIK/Kosovo kao carinska teritorija po Rezoluciji 1244 SBOUN) postala članica CEFTA (Central European Free Trade Agreement), prvog multilateralnog Sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi. Primena sporazuma koji je zamenio mrežu od 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu JIE, startovala je 22. novembra 2007. ali su Rumunija, Bugarska i Hrvatska, po ulasku u EU, istupile iz tog aranžmana. Sa distance od deset godina moglo bi se konstatovati da je zahvaljujući primeni CEFTA, izvoz unutar regiona povećan za oko 75 odsto.

Treba, međutim, podsetiti da CEFTA, kao zona slobodne trgovine, nije carinska unija koja podrazumeva zajedničku carinsku tarifu i zajedničku spoljnotrgovinsku politiku prema trećim zemljama. Ali poseban problem u sprovođenju Sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA predstavljaju necarinske barijere, koje su zvanično evidentirane u bazi podataka CEFTA. Od 2009. evidentirano je više od 100 necarinskih barijera pri čemu, u slučaju kršenja propisa, sistem zaštite prava nije dovoljno efikasan. Moglo bi se reći da se u praksi ovaj sporazum ne poštuje u potpunosti jer ga koče necarinske barijere, kojima države članice pokušavaju da zaštite sopstvenu privredu. Srbija, kao dominantan izvoznik hrane u CEFTA regionu, najviše je zainteresovana za otklanjanje barijera u trgovini poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima. Ali za trgovinu bez granica ništa manje nisu zainteresovani ni proizvođači u okruženju, koji su svesni činjenice da CEFTA, zapravo, stvara uslove za harmonizovanu robnu razmenu unutar jugoistočne Evrope, a posredno olakšava pristup, inače teže dostupnim, susednim tržištima. Prednost CEFTA, kao respektabilnog tržišta i u evropskim okvirima, ogleda se i u tome što svaku od država u ovom regionu čini atraktivnijom destinacijom za strana ulaganja.

Podaci govore da je Evropska unija ubedljivo najvažniji ekonomski partner Srbije, a zatim članice CEFTA, na koje zajedno otpada više od devet desetina srpskog izvoza i oko tri četvrtine domaćeg uvoza. Tome je doprinela geografska blizina i manji troškovi transporta, ali i slične navike potrošača. U proteklih deset godina trgovinska razmena Srbije sa CEFTA regionom povećana je dva i po puta, a u strukturi robne razmene dominiraju proizvodi niže faze prerade (sirovine, polufabrikati) i u manjoj meri gotovi proizvodi sa niskom dodatom vrednošću (uglavnom prehrambeni proizvodi). Srbija je prošle godine oko četiri puta više izvezla u te zemlje nego što je uvezla. U 2016. srpski izvoz u CEFTA region iznosio je 2,7 milijardi dolara, a uvoz 758 miliona dolara (suficit u razmeni dostigao oko dve milijarde dolara). Za šest meseci ove godine, Srbija je zabeležila suficit sa CEFTA regionom od 943 miliona dolara, kao rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih, kao i razne vrste pića), gvožđa, čelika, drumskih vozila, proizvoda od metala...

Članice CEFTA su važno tržište za Srbiju, posebno BiH, Crna Gora i Makedonija, s kojima se obavlja najveći deo razmene i ostvaruje suficit. Trgovina robom potpuno je liberalizovana, kao i tržište javnih nabavki, dok se liberalizacija trgovine uslugama očekuje u ovoj godini (tehnički pregovori završeni su u decembru 2016. godine). Nesporno je da je CEFTA je potpisnicima sporazuma dala znatnu, ali ne i dovoljnu, pokretačku snagu za ostvarenje lakše tranzicije i pristupanje EU. Generalno, ekonomije Zapadnog Balkana su i dalje slabo integrisane u svetsku trgovinu. Većina članica CEFTA doživljava ovu ekonomsku zajednicu kao tranzicionu fazu na putu ka EU, odnosno kao svojevrsnu malu igraonicu u kojoj bi sve zemlje zapadnog Balkana trebalo da se pripreme za obaveze koje podrazumeva članstvo u EU. Zajedničko tržište ekonomski sličnih zemalja može da posluži kao poligon za testiranje spremnosti da se uđe u otvorenu tržišnu utakmicu koja vlada na tržištu EU.

Autor je naučni savetnik i glavni pregovarač za sporazume o slobodnoj trgovini u regionu JIE na osnovu kojih je nastala CEFTA

povezane vesti

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.