Svetski mediji o novim pravilima Fejsbuka 1Foto: Bojan Cvejić

U bilo kojoj redakciji širom sveta ovih dana, vazduh će biti pun spomenika Fejsbuka i Tvitera, piše BBC, povodom novih pravila Fejsbuka, kojim se razdvajaju postovi sa privatnih i poslovnih naloga, ali i Tviterove odluke da posevno označi politički sadržaj.

Na testu Fejsbuka se, pored Srbije, našla i Slovačka, Šri Lanka, Bolivija, Gvatemala i Kambodža, a BBC piše da su redakcije posebno pogođene jer korisnici više na Fejsbuku ne mogu tako lako da vide njihove vesti.

„Izdavači znaju da čitaoci i gledaoci do kojih žele da stignu, sve više troše svoje vreme na aplikacije na svojim pametnim telefonima. I mnoge redakcije počele su da se oslanjaju na gigante – društvene medije, kako bi svoje članke i video zapise maksimalno izložili“, piše BBC.

Džošua Benton, koji vodi Niemanovu novinarsku laboratoriju na Univerzitetu Harvard, rekao je za BBC, da su Fejsbuk i Gugl zajedno odgovorni za oko 80 odsto spoljnog saobraćaja sa sajtova novinskih organizacija, pa su izdavači u pravu {to su zabrinuti.

Međutim, on je takođe rekao da Fejsbuk ima svoje brige.

„Oni su u teškom položaju jer korisnici Fejsbuka više vole postove od svojih prijatelja i porodice, ali u isto vreme Fejsbuk postaje apsolutno kritičan izvor saobraćaja za novinske organizacije, a Fejsbukom posao je da prodaje oglase. Fejsbuk je slučajno postao glavni distributer vesti na planeti Zemlji“, rekao je Benton za BBC.

Guardian: Klasična igra Fejsbuka

Ipak, prvi rezulati su zapanjujući. Filip Struharik, novinar slovačkog lista Dennik N., rekao je da je „promet“ na stranicama na Fejsbuku pao, u proseku, za 60 do 80 odsto. U tekstu koji je preneo i Guardian, Struharik kaže da šezdeset najvećih slovačkih medijskih stranica ima 4 puta manje interakcija (lajkova, komentara, akcija) nego pre testa. Izgleda da je efekat u Gvatemali i Kambodži isti, dodao je Struharik.

„Ovo je najveći pad koji smo ikada videli. Fejsbuk testira radikalno drugačije sadržaj u šest zemalja nego u ostatku sveta. U glavnim vestima sada su samo prijatelji i sponzorisane poruke. Oni koji žele da vide svoje postove na Fejsbuk regularnoj stranici – moraju da plate“, navodi slovački novinar i dodaje da je „promet“ na nekim stranicama, samo u prvih nekoliko dana od uvođenja testa, pao za dve trećine u odnosu na period pre.

Mati Litunen, viši istraživački analitičar Enders Analisis, rekao je za Guardian da su nova pravila „klasična Fejsbuk igra“ – prvo je omogućio veliki doseg jednog tipa sadržaja, a onda je rekao da korisnici moraju da plate za to.

Littunen je rekao da su mnogi „premium“ izdavači podržali suviše snažno oslanjanje na društvene medije. Ipak, kaže da će nove medijske kompanije, koje se oslanjaju na društvene medije da dođu do prometa i prihoda, biti izrazito ranjene, možda i fatalno.

Uticaj na slobodu medija

Nova pravila komentarisao je i „Wired“, američki magazin koji se bavi uticajem novih tehnologija na kulturu, politiku i ekonomiju objavio tekst pod nazivom „Stvarno loša ideja Fejsbuka da sakrije novinarstvo iz vesti“. Za ovaj magazin govorio je Dzejn Singer, profesor novinarskih inovacija sa „Siti juniverziti“ iz Londona.

„Ovo (nova pravila fejsbuka) je ozbiljno loša vest za manje novinske organizacije koje nađu čitaoce preko Fejsbuka, ali ne mogu sebi priuštiti da se oglašavaju, kao veći brendovi. To će ih učiniti praktično nevidljivim“, rekao je Singer za „Wired“.

Posebno uznemirava, piše „Wired“, izbor Fejsbukovih zemalja za testiranje ovog eksperimenta. Kambodža se nalazi na dnu Svetskog indeksa slobode medija, a vlada drži veoma bliske veze sa vodećom medijskom organizacijom. U julu 2016. godine, Kem Lei, politički komentator i vokalni kritičar vlade, ubijen je sredinom dana u kafiću u glavnom gradu Pnom Penu. Šri Lanka, Bolivija i Gvatemala su takođe rangirani u donjoj polovini rang liste slobode štampe.

„Mnogo dobrog novinarstva obavljaju manje gladne organizacije“, kaže Singer. „Pomerajući svoju politiku tako da samo stranice koje mogu platiti ispred čitalaca, Fejsbuk će podrivati manje, nezavisne organizacije. U Velikoj Britaniji bi sličan potez bio u rukama naših najvećih medijskih brendova. Izgleda da bi to pomoglo organizacijama poput Daili Mail-a koje imaju veliko praćenje.“

U blogu koji brani eksperiment, Adam Mosseri, šef vesti za Fejsbuk, objasnio je da je eksperiment dizajniran tako da razradi ono što ljudi žele da vide u svojim izvorima. „Cilj ovog testa je da shvati da li ljudi više vole da imaju zasebna mesta za lični i javni sadržaj. Čućemo šta ljudi govore o iskustvu da razumeju da li je to ideja vredna daljeg razvoja „, napisao je on.

Ali Fejsbuk je, piše novinar „Wired“, mnogo više od mesta gde ljudi odlaze da vide svoje angažovane fotografije od svojih prijatelja.

„To je mesto gde je 45 odsto Amerikanaca precizno dobilo barem neke naše vesti. I u prošlosti, Fejsbuk je bio sretan da promoviše ideje onoga ko je platio – bez pitanja. Ranije ove godine priznao je da su agencije koje su podržale ruske agencije verovatno potrošile 100.000 dolara na oglase na Fejsbuku. Tu su promovisane stranice koje imaju polarizirajuće stavove o imigraciji, rasama i gej pravima. U septembru, istraživanje ProPublica otkrilo je da oglašivači na Fejsbuku omogućavaju ciljanje korisnika kroz antisemitske kategorije oglasa kao što su Jevrejski hvatači“, navodi se u tekstu.

„Bilo bi grozno za demokratiju, ako bi jedini ljudi koji su mogli da prenesu svoju poruku, bili oni koji vode rat“, dodao je Singer.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari