Mlada umetnica Tijana Luković multimedijalnom instalacijom koja se sastoji od video-projekcije, tekstualnih objekata i crteža predstavila se zanimljivim projektom koji u tematskom i idejnom smislu istražuje aktuelnu problematiku: o položaju, ulozi i smislu umetnika u savremenom društvu.
Ona je prikazanom postavkom potvrdila da konceptualistički pristup i način izražavanja ni danas nisu prevaziđeni, ako su vođeni osmišljenim konceptom i izraženi duhovitim i rečitim jezičkim iskazom.
Na nonšalantan, pomalo improvizovan način, neopterećen ni likovnošću obrade ni zanatskom ozbiljnošću opremanja, u ležernoj skicuoznoj formi nižu se papirići sa tekstualnim ili crtačkim porukama duž zidova galerije Doma omladine. A na video- ekranu na sredini čeonog zida permanentno se odvija (ponavlja) noseći rad, sa osmišljenom porukom u formi video-performansa. Crteži imaju karakter vizuelno predstavljenih uputstava, a video-performans njihove vizuelne, u kontinuiranom nizu izložene demonstracije. I maskirana anonimna figura na video-ekranu, koja menja položaje i pokrete ruku prelazeći preko sopstvenog tela, kao i ozvučeni tekstovi koji se beskonačno ponavljaju, ukazuju na težnju da se univerzalizuje poruka i značenje ovog projekta.
U video-performansu rečenica „Iako sam umetnik, ja duboko i potpuno volim i prihvatam sebe“, u kojoj kao da se umetnik pravda društvu, rečita je, tužna i samoironična po sebi, ali ne i patetična, jer Tijana je u celini ovog projekta uspela da izbegne i da se uzdrži od opasnosti upadanja u socijalnu patetiku ali i moguću politizaciju.
Delo ukazuje na opasnost upadanja u krizu ličnog identiteta i gubljenja životnog i profesionalnog samosmisla u uslovima nemogućnosti pronalaženja svog mesta i uloge u društvu i njegovom postojećem sistemu. Pošto živi u takvom društvu autorka traži i razne postupke „kako izlečiti sebe od bavljenja umetnošću“. Tako, „božiji dar“, umesto da bude radost za sebe, ali i za druge, postaje teško opterećenje u samoosećanju krivice i bolesnog stanja! Zato Tijana predlaže umetnicima kao pokušaj samoizlečenja različite alternativne metode i emotivno psihološke tehnike – jogu i reiki.
Projektom ove izložbe T. Luković nam je dala vrlo osmišljen i idejno objedinjen koncept izložbe sa duhovitim, jetkim i angažovanim porukama, a na najaktuelniju temu našeg društva – permanentno i nezaustavljivo obezvređivanje značaja kulture, umetnosti i umetnika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
