Foto: Nenad Kovačević „Biblioteka je veća od svačije kuće i od imanja. Ko se sa njom druži, čovek je među ljudima“, poručio je Dragiša Stanojčić, direktor Narodne biblioteke Užice, sa svečanosti kojom je obeleženo 160 godina postojanja te ustanove.
U tadašnjoj užičkoj varoši je živelo 1.746 Srba i 5.010 muslimana, a Čitalište je imalo sedamdesetak članova.
Najzaslužniji za početak rada Užičkog čitališta bili su prota Gavrilo Popović, protojerej Užičkog okruga, narodni poslanik, dobrotvor i prvi predsednik Čitališta, i Stojan Obradović, okružni sudija i prvi upravitelj Čitališta koji je, iste godine, osnovao i Teatralno društvo, preteču današnjeg Narodnog pozorišta Užice. Zbog čestih političkih previranja i ratova, rad te ustanove je često prekidan i obnavljan, a knjižni fond uništavan. Od 1946. godine je radila je pod nazivom Gradska knjižnica sa čitaonicom, od 1951. godine je bila Gradska biblioteka, a od 1961. dobija današnji naziv. Od 1979. do 1989. nazivala se Narodna biblioteka „Edvard Kardelj“.
Stanojčić je naveo da je ona danas moderna ustanova koja ima oko 200.000 knjiga, više od 130 naslova periodike, bogatu zbirku neknjižne građe i da je u elektronskom bibliografskom sistemu cobiss.rs.
– Biblioteka ima oko 7.000 članova, što je 13 odsto stanovnika Užica. Godišnje je poseti oko 90.000 korisnika koji pozajme više od 18.000 publikacija van biblioteke, a u njenim čitaonicama godišnje se koristi oko 8.000 knjiga i 30.000 periodične publikacije, časopisa i štampe – naveo je Stanojčić i dodao da ta ustanova omogućava pristup raznim elektronskim bazama.
Ona je matična biblioteka za ceo Zlatiborski okrug, izdaje časopis za književnost, umetnost i kulturu Međaj i ustanovila je nagradu „Milutin Uskoković“ za najbolju neobjavljenu pripovetku na srpskom jeziku. Povodom velikog jubileja, štampana je monografija „Prilozi za istoriju Narodne biblioteke Užice 2006- 2016“, koju je predstavila Anđa Bjelić, urednica te publikacije, istakavši da je to nastavak monografije „Narodna biblioteka Užice 1856-2006“, koju je ta ustanova objavila povodom 150 godina postojanja.
– Knjige, knjige, a ne zvona i praporci – podsetila je Bjelićeva na danas i te kako aktuelnu rečenicu Dositeja Obradovića, dodavši da je najbolji način da se obeleži veliki jubilej izdavanje takve monografije.
– Za deset godina uspeli smo da obezbedimo dodatna sredstva za rad biblioteke i realizovali smo 23 projekta, od kojih se jedan odnosi na pružanje usluga osobama sa invaliditetom i traje već sedam godina – podsetila je Anđa Bjelić.
– U Užicu je knjiga uspevala da stigne do čitalaca i da ih prosvetli. Da nije bilo knjiga, ne bi u našem gradu bilo istaknutih revolucionara, političara, književnika, umetnika, jednom rečju – ne bi bilo progresivnih snaga spremih da se upuste u boljitak i prosperitet našeg društva – poručio je gradonačelnik Užica Tihomir Petković, dodavši da je posebno značajno to što je među čitaocima mnogo mladih Užičana.
U prigodnom programu književnik Slobodan Ristović je, kroz svoju besedu „Reč o rečima“, nadahnuto opisivao ubojitost i lekovitost reči, glumci Slobodan Ljubičić i Danica Ljubičić su proveli prisutne kroz zanimljivu istoriju te ustanove, a Sara Matović, Aleksandra Milikić i Marko Božović, učenici Muzičke škole „Vojislav Lale Stefanović“, svirali su Šostakovičev Koncert za dve violine i klavir. U holu biblioteke je otvorena i postavka „Vremeplov“, koja je takođe posvećena velikom jubileju.
Knjiga Stiva TešićaKako se ove godine navršava 20 godina od smrti Stojana Stiva Tešića (1942- 1996), književnika koji je rođen u Užicu i koji je živeo u SAD, a koji je 1980. godine nagrađen Oskarom za scenario filma „Breaking Away“, Stanojčić je najavio da će užička biblioteka na Dan grada – 9. oktobra, prirediti prigodnu izložbu o njegovom životu i radu i prvi put na srpkom jeziku objaviti njegov roman „Karoo“.
– Tešićev roman „Karoo“ je objavljen posthumno 1998. godine. Za sada je štampan u 35 izdanja na pet svetskih jezika, ali ne i na srpskom – istakao je Stanojčić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
