Nova usavršenost autoritarizma

A praktični ishod – stalno nova sputavanja slobode govora građana koji žive u demokratskim zemljama – fantastična pobeda za teroriste.

Nova usavršenost autoritarizma donela je i novo rešenje za problem nezgodnih pisaca. Što da se mučite da ih hapsite? Samo ih smaknete. Tako je mnogo je delotvornije. Kao nekakva studija slučaja Harvardske poslovne škole za efikasno rešavanje nezgodnih situacija. U Brazilu svakog meseca po jedan pisac bude ubijen, kao pucanj upozorenja nad glavama kreativne zajednice. U eri koja obožava utilitarnu efikasnost dobili smo moderan izum za ograničavanje slobode izražavanja.

U koliko sam samo ministarskih kabineta sedeo u proteklih nekoliko godina slušajući zamenika ministra pravde siledžijskog sklopa kako tvrdi da pisci sami provociraju nasilje usmereno protiv njih – što je bila otvorena pretnja lokalnim piscima koji su sedeli za stolom. Ili ministra spoljnih poslova jedne velike zemlje kako grmi bez kraja o statistici privrednog rasta (uglavnom netačnoj), da nam objasni kako su ubistva i korupcija nebitni. Ili predsednika koji urla unoseći mi se u lice celih dvadeset minuta o tome da je očigledno lažno optuženi stariji pisac kriv za ubistvo dvojice policajaca u borbi.

Ponekad pomislite da ste u Joneskovoj drami. Svakako u tragikomediji.

Sve je to i te kako povezano s verskim ekstremistima koji ubijaju kako pisce tako i druge. Ali važno je ne smetati s uma širu stvarnost.

Recimo, od oko dvesta ubistava novinara godišnje, ogromna većina slučajeva nema nikakve veze sa verskim ekstremizmom, bilo islamskim, bilo nekim drugim. Većina novinara i ostalih pisaca biva ubijena ili osuđena na zatvorsku kaznu zbog uvrede nekog od faktora moći – državnog, kriminalnog ili korporacijskog, ili svih zajedno. Ponekad se moć skriva iza vere. Ali korupcija – koja je produkt savezništva između države, kriminalaca i korporacija – veći je problem od religije.
Prvi vid zaštite novinara i drugih pisaca predstavlja ozbiljna inicijativa protiv nekažnjivosti. To podrazumeva poštenu i efikasnu policiju i pravosuđe koje prati široke standarde slobode izražavanja uspostavljene međunarodnim ugovorima.

A što se tiče silnog insistiranja snaga bezbednosti na stalnom proširivanju prava nadzora, ono ima više veze s njihovom moći i nelagodnošću pred zakonima o ljudskim pravima, koji se polako uspostavljaju već 150 godina, nego sa zaštitom građana.

Nema razloga za to da budemo iznenađeni tom vrstom pozerstva. Možda šokirani, ali ne i iznenađeni. Na primer, svi smo videli prve redove masovnog marša u Parizu nakon ubistava novinara lista Šarli ebdo. Marš je sam po sebi bio nešto izuzetno, jer su se građani najrazličitijeg porekla i veroispovesti okupili da ujedinjeni izraze solidarnost. Ali u tih prvih nekoliko redova našli su se mnogobrojni predstavnici režima koji igraju ključnu ulogu u primeni nasilja, zatvorskih kazni i nekažnjivosti kada je reč o tretmanu pisaca.

Jedan primer: tamo je bila Saudijska Arabija i zadovoljno je marširala sa ostalima u odbranu čega tačno? Saudijska Arabija: možda najznačajniji međunarodni misionar verskog ekstremizma. Sigurna kuća korumpiranog autoritarizma. Svetski lider u mizoginoj politici. A sve to u ime kog boga? Kog verskog spisa? Nijednog, ako se tumači normalnom tekstualnom analizom. I iz razloga koji su upravo sušta suprotnost slobodi izražavanja, u tom istom trenutku, saudijske vlasti su se obavezale na to da će kazniti šibanjem blogera Raifa Badavija, i to svakog petka po pedeset udaraca sve dok ih ne podnese ukupno 1.000. To je praktično bila smrtna presuda; ubistvo prerušeno u sudsku kaznu.

Među problematičnija reagovanja na užasne napade na pisce i druge od strane onih koji tvrde da su verski ratnici spada politička i populistička želja Zapada da objavi rat verskom ekstremizmu. Zvuči tako jednostavno. Tako logično. Osim što su pre nekoliko decenija ljudi istog kova u tim istim zemljama objavili rat organizovanom kriminalu. Što je doživelo totalni debakl. Organizovani kriminal je jači nego ikad. Zatim su objavili rat narkoticima, što se pretvorilo u tragikomediju. Nakon užasa koji se dogodio 11. septembra objavili su rat terorizmu, što je bio kontraproduktivni fijasko. Možda najveći produkt tog rata bila je ekspanzija službi bezbednosti širom sveta. A praktični ishod – stalno nova sputavanja slobode govora građana koji žive u demokratskim zemljama – fantastična pobeda za teroriste.

Beskrajni su sada zahtevi za dodatnim zakonima koji će još više skresati prava građana. Za dodatnim ograničenjima. Dodatnim novcem za bezbednosne zidove i primenu nadzora.
A nigde ozbiljne želje za bavljenje stvarnim problemom. Na primer, nekoliko dana nakon ubistava u Šarli ebdo, svuda u Africi primećeno je da je Zapad skoro ravnodušno reagovao na masakr u Bagi koji su nad stotinama nedužnih ljudi počinili pripadnici Boko Harama. Isto je bilo i prilikom napada u Bataklanu. Skoro nikakvu pažnju Zapad nije posvetio napadima u Bejrutu prethodnog dana.

Ovog puta najviše ohrabruje ta razlika što je sve više ljudi, uključujući i pisce, koji postavljaju ključna pitanja o uzrocima i oblicima rešenja koji imaju efekta: što bi svakako podrazumevalo društvene reforme, reviziju obrazovnih struktura, pomoć emigrantskim zajednicama kroz građansku podršku; zapravo, jednu manje birokratsku, a čovečniju ideju o primeni građanskog prava.

Sve to nimalo ne umanjuje naše osećanje tragičnosti i gneva, osećanje nenadoknadivog gubitka nakon ubistava u Parizu, ubistava u Bagi, ubistava u Bejrutu. Ono što znamo, na osnovu iskustava iz celog sveta, jeste da moramo nastojati na mirnom, čvrstom, opreznom odgovoru koji se fokusira na realnost uzroka, na licemerje u javnoj politici i na krupne probleme – kao što je nekažnjivost – kojima se mora pristupiti.

Prevod sa engleskog: Dragana Miljević

Autor je poznati kanadski romansijer i politički teoretičar, dugogodišnji predsednik Međunarodnog PEN, u izdanju Arhipelaga objavljeni su njegov roman “Mračna priključenija” i studija Propast globalizma i preoblikovanje sveta.
_________________________________________________
© za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs