New Wave izlazi u grad

I da, njihovo ime je, pogađate već, Repetitor! U pravom ste soničnom žrvnju dakle, u jednom opasnom haosu erosa, koji tek za trenutak zastane u hipnotizmu svojevrsnih ‘belih noći’ dok se, recimo, polagano odmotava „Crvena“, tako spiritualna, tako lepljivo vrtložna, poput neke „Venus In Furs“ Velveta u 2000-im. A onda ponovo dosežete delirijum u „Ja“, sa nekakvim džonijevskim narativom kao u doba najranije Azre, da bi se divljačnost raspojasala u „10 puta nedeljno“, u kojoj se Syd Barrett i Can doista udružuju da vam mozak prospu u milion čestica smisla, pod plotunima pušaka i municije iz ovih senzualnih scenskih oruđa. Boris koji silazi u publiku i momentalno završava na rukama fanova ispred scene, Boris koji maše gitarom obešenom oko vrata kao ogrlicom i jarmom rock’n’rolla, Milena koja za kompletom bubnjeva izrasta u sve značajniju ličnost za zvuk benda, Ana Marija koja vas izaziva jednim zavodljivim držanjem vibrantnih podzemnih temelja ove moćne Repetitor građevine svojim basom u rukama …

I tako su Repetitor postali veliki bend. U stvari, oni su uvek bili i ostali isti, samo su se sale oko njih povećavale. Ovaj put, prepuna Amerikana Doma omladine Beograda bila je poprište još jednog izliva one prave rock’n’roll lave koja kulja samo iz najboljih grupa. Konkretan povod za nastup bilo je objavljivanje trećeg po redu albuma „Gde ćeš“ (Moonlee Records, 2016), ali povod je sa jednakim pravom mogao biti i lep dan. Šta god da pokrene ovaj bend na scenu i nas ispred scene, razlog je pravi – od prvog takta je kristalno jasno koliko je eksplozivne životnosti spakovano ovde u trodelnom obliku, životnosti koja nosi sve sa sobom i poziva i slučajno zalutale da u nju uskoče. A posebno one koji su došli da učestvuju, pevaju, skaču na scenu i sa nje, nose frontmena na rukama i, uopšte, radosno slave to što su živi i mogu još jednom da se poigraju sa tom činjenicom.

Novi Repetitor zvuk oslanja se na novotalasnu nervoznu energiju koliko i na neogrunge i punk eksplozivnost na ivici veselog samouništenja. U ovom trenutku teško da na prostorima bivše zemlje postoji veličanstvenije slavljenje rock’n’rolla kao muzike koja nešto govori o nama ovde i našim životima u pustinji (novije!) istorije. Ti glasovi i iskazi, koji metamorfoziraju između devojačke senzibilnosti i besno ispravnog mladićkog gneva, mogu, međutim, da progovore i ma gde drugde – u NJujorku, Sijetlu, Londonu, kao i u LJubljani, Zagrebu, Beogradu … jer svuda gde osećaš teskobu za svoj mladalački životni plamen, tvoj krik je pravedan i, štaviše, apsolutno neophodan. Pa se zato čuvajte dobro, Vlastodršci! Jer, New Wave je zaista rešio da izađe u grad!