Spajamo korene i najnovije trendove u španskom plesu

… kaže u razgovoru za Danas direktor Nacionalnog baleta Španije, čuveni igrač i koreograf Antonio Naharo.

Posle trogodišnje pauze, Nacionalni balet Španije 4. juna trebalo bi da po drugi put gostuje u beogradskom Centru „Sava“. U koreografijama Alberta Lorke, Blanke del Rej, Rafaela Agiljra i samog Antonia Nahara, više od 40 vrhunskih plesača ove plesne kompanije, uz pratnju muzičara, pored „Alenta“ u Beogradu će prvi put izvesti komade „Bolero“, „Ritmovi“, „Solea del Manton“.

*Šta je novo što je još moguće doneti u „čitanju“ Ravelovog „Bolera“ posle koreografije Morisa Bežara, a što će nam Nacionalni balet Španije otkriti?

– „Bolero“ u verziji Nacionalnog baleta Španije delo je koreografa Rafaela Aguljara, koji je u svoje vreme bio vizionar igre. Ova verzija „Bolera“ pokazuje modernu viziju španskog plesa, kao i neverovatnu tehniku i estetiku prvog plesača Serđa Bernala, soliste u ovom baletu, koji kombinuje senzualnost, strast i snagu muškog igrača u španskom plesu.

*Čime objašnjavate veliku popularnost spoja klasičnog baleta i tradicionalnih španskih plesova i izvan Španije?

– Mislim da je popularnost naše igre u tome što je veoma osećajna, puna izražajnosti i lepote. Ona je prava kombinacija estetike, tehnike kroz sve stilove našeg plesa, kao i strasti, energije, izražajnosti u isto vreme. Trudimo da uđemo u srce publike i u njemu potisnemo sva druga osećanja.

*U komadu „Solea del mantion“ pojavljujete se i u ulozi reditelja. Kako vidite sebe – kao plesača, koreografa, reditelja, direktora…?

– Zapravo moram da pokrivam sve to, naravno držeći se uloge direktora. Ali, moja duša je duša umetnika, igrača i koreografa. To nikada neću izgubiti – to je moj način života i definicija moje ličnosti.

*U kojoj meri u Nacionalni balet Španije prenosite iskustva iz pozorišnih kuća i trupa u kojima ste radili kao igrač i koreograf?

– Veoma blisko sarađujem sa svojim umetnicima, trudim se dam najbolje od sebe. Svakodnevno radimo veoma naporno vodeći računa o svim malim detaljima – puno radimo na tehnici, ali isto tako i na i na umetničkom izrazu i energiji španskog plesa. To je ono što sam uvek pokušavam da im prenesem, jer je to ono što, prema mom mišljenju, stvara uspešnog umetnika.

*Da li je u Španiji uopšte moguće biti uspešan plesač bez kompletnog igračkog obrazovanja koje obuhvata klasičan balet, savremeni ples, flamenko i tradicionalne španske igre?

– To se podrazumeva. U Nacionalnom baletu Španije svi mi igramo sve te različite plesne stilove. To je veoma je teško, ali mi počinjemo sa učenjem veoma mladi, obično u uzrastu od šest ili osam godina i od samog početka imamo dodir sa svim tim stilovima.

*Prvi veliki reformator umetničke igre Žan Žorž Never u „Pismima o baletu i umetnosti imitacije“ još u 18. veku pozivao je „decu Tepihore da izbace jako komplikovane korake da bi se predali osećanjima“. Koliko se Vi držite Neverovih saveta i da li su oni aktuelni i danas u savremenoj umetničkoj igri?

– Mislim da nisu samo komplikovani koraci ti koji utiču na odricanje od osećanja. Na to utiču i tumačenje, način kretanja, harmonija i lepota pokreta, ličnost svakog umetnika.

*Nacionalni balet Španije iduće godine obeležava četiri decenije rada, od kojih ste poslednjih šest godina Vi na njegovom čelu. Čime se rukovodite u kreiranju repertoara, izboru koreografa, igrača i saradnika i šta je cilj kome vodite ovu umetničku kuću?

– Za ovih šest godina, više od 20 koreografa i baletskih pedagoga imalo je priliku da radi u našoj plesnoj kompaniji. Zapravo mi u našem repertoaru imamo šest različitih produkcija, uključujući i najnovije kreacije. Moj cilj je da pokažem da je Nacionalni balet Španije ne samo tumač korena španskog plesa, nego i najmodernija plesna kompanija španske igre koja pokazuje nove tendencije naše umetnosti.

*Umetnička kompanija na čijem ste čelu danas je jedna od najvećih ambasadora španske kulture u svetu. Koliko i na koji način država pomaže rad Vaše umetničke kuće?

– Imamo podršku Ministarstva kulture, ali sve je zapravo u rukama španskog Nacionalnog instituta za scenskih umetnosti i muziku. Oni upravljaju svime što se tiče ugovora svih umetnika u Nacionalnom baletu Španije i pokušavaju da stvore najbolje uslove za sve nas u teškoj ekonomskoj situaciji u našoj zemlji.

Afirmacija

Gostovanjem u Srbiji posle kog će isti program predstaviti i u Bugarskoj, Nacionalni balet Španije napraviće kratak predah u turneji po španskim gradovima na kojoj izvodi odabrane koreografije legendarnog Antonija Ruiza Solera. Ovaj počasni omaž Soleru, jednom od svojih prethodnika na mestu direktora Nacionalnog baleta, Antonio Naharo osmislio i režirao povodom obeležavanja 20. godišnjice od smrti jedne od najvećih figura španskog plesa. Nacionalni balet Španije osnovalo je pre 39 godina špansko Ministarstvo kulture radi popularizuje flamenka, koji je Unesko 2010. proglasio za nematerijalnu svetsku baštinu. Ova plesna kompanija iz Madrida afirmiše ne samo ovaj ples nastao u Andaluziji u 18. veku, nego i zarzuelu i eskuela bolero, koji su tokom tog istog 18. veka pretopljeni iz francuskih i italijanskih plesova u španski stil. Nastupi mnogonagrađivanog Nacionalnog baleta Španije poznati su po vrhunskom plesnom majstorstvu, raskošnim kostimima i scenografija, strastvenoj muzici.

Od karnevala do umetničkog klizanja

Rođeni Madriđanin Antonio Naharo (1975) je, kako sam kaže, „prve plesne korake naučio na ulici tokom karnevala u Malagi“, potom je nastavio sa privatnim časovima u Madridu kod najprestižnijih španskih plesnih pedagoga različitih igračkih stilova. Studije španskog plesa završio je na Kraljevskom konzervatorijumu u Madridu, igračku karijeru započeo je u 15. godini u vodećim španskim kompanijama, igrajući glavne uloge u koreografijama poznatih španskih umetnika. Ubrzo se proslavio i kao koreograf. Vlastitu plesnu kompaniju, koja je nosila njegovo, ime osnovao je 2002, a njegov koreografski dar zapažen je i u svetu umetničkog klizanja – osmislio je koreografije za mnoge olimpijske zvezde i svetske šampione u ovoj sportskoj disciplini.