Ima li kulture izvan ustanova?

Analiza stanja u kulturi dobra je, jer je zasnovana na istraživanjima, merenjima statistikama, koje je, pre svega radio Zavod za proučavanje kulturnog razvitka i pojedini autori, konstatovala je Mojović na tribini o strategiji kulture koju su organizovali DS i Pokret slobodnih građana.

Ona je ukazala da se to, međutim, ne vidi u delu gde su ciljevi i prioriteti kulturne politike, što je „potpuno je kontradiktorno“.

Takav pristup je u suprotnosti sa onim što pokazuje, uslovno, ocena stanja u kulturi, istakla je Mojović.

Nikakve mere nisu pedložene koje bi upućivale na decentralizaciju, ulogu lokalne samouprave, uvažavanje, podsticanje i širenje lokalnih stvaralačkih kapaciteta, nema ni pomena o privatnim ustanovama, umetnička udruženja smeštena su jedino u kontekst poverenih državnih poslova,
rekla je ona.

Mojović je upozorila da su stvaraoci i stručnjaci zastupljeni u predloženoj strategiji tek u okviru
institucija, „i delom u odeljku o pravnom sistemu kad se pominje položaj samostalnih umetnika, iako se ne predlažu nikakve mere za poboljšanje njihovog položaja“.

Prema njenom mišljenju, uvodni deo strategije, kao i deo o negovanju srpskog jezika i ćirilice pisani su kvazinaučnim stilom, „koji odlikuje poprilična pojmovna zbrka, a u vrednosnom smislu desničarska orijentacija“.

Taj uvodni deo je napisan pod naslovom „Dimenzija srpske kulture“, šta god to značilo, koju „prepoznajemo i negujemo kao slovensku, vizantijsku, starobalkansku, herojsku, prosvećeno evropsku, demokratsku i kontaktnu, naglasila je Mojović.

Ona je konstatovala da bi previše vremena trebalo da se svaki od tih delova obrazloži, ali da za svaki postoji nekoliko problema, a zajednički je da su pomešani istorijsko-geografski i vrednosni pojmovi, slovenski i vizantijski na jednoj, a herojski i demokratski na drugoj
strani.