Umetnik ne mora da pati da bi pokazao patnju

Imao sam mnoga iskustva iz bivše Jugoslavije. Jedno od njih je vezano za jelo koje sam probao. U vozu je bio jedan čovek koji je iz papira izvadio veknu hleba. Bila je prepuna mesa i sira. Dao mi je komad. Tako da imam lepa sećanja i na ljude i na taj grad“, ispričao je sinoć beogradskoj publici slavni reditelj Dejvid Linč.

On se publici u Dvorani Kulturnog centra Beograda obratio preko video linka u okviru pratećeg programa izložbe njegovih radova „Male priče“. Razgovoru sa Linčom prethodila je projekcija njegovog dokumentarnog filma „Meditacija, mir i kreativnost“, koji prikazuje period od od 2007. do 2009. godine kada je obišao 16 zemalja sveta govoreći o meditaciji, kreativnosti i miru u okviru projekta „Promena počinje iznutra“. Linčova predavanja zasnovana su na znanju i tehnikama vodećeg naučnika i učitelja u području svesti Mahariši Maheš Jogija, koji je svetu predstavio tehniku transcendentalne meditacije 1955. godine, koju Linč već decenijama svakodnevno upražnjava, verujući da je ovo iskustvo jedno od važnih izvorišta i uporišta njegove kreativnosti.

„Transcendentalna meditacija hrani kreativnost. U početku sam se plašio. Brinuo sam kako će uticati na mene. Pazio sam da li će izgubiti oštrinu. Ali nije bilo tako. Dobio sam više oštrine i više ideja… Više radosti dok radim. Sa meditacijom imate utisak da sve možete da uradite“, kazao je Linč. Iako u stvarnosti govori o miru i harmoniji, Linč u svojim filmovima najčešće prikazuje horor i stravu.

„Priče moraju da imaju kontraste – život i smrt, dobre i loše likove… Ja uvek kažem da umetnik ne mora da pati da bi pokazao patnju. Dovoljno je samo da je razumete. Dobijate ideje za priče iz sveta u kome živimo. On je sada jako mračan i negativan. Zapravo što više patite, sve manje možete da radite. Kažu da, ako ste zaista depresivni, da onda ne možete ni da ustanete iz kreveta. Bes vas sprečava da dobijete ideje. Meditacijom možemo da se oslobodimo besa i mržnje. I da razmišljamo slobodnije“, kaže Linč.

On smatra da ljudska bića nisu stvorena da pate. „To nije u našoj prirodi. Blaženstvo je naše stanje. Vreme je da zaustavimo patnju i sve loše stvari koje radimo jedni drugima. Tajna leži u nama. Uvek je tako bilo i uvek će biti“, dodaje Linč. Kako kaže, to što je u ljudima, mnogo je moćnije od atomske ili nuklearne bombe. „Mahariši Maheš je doneo tehnologije kako da dobijemo prosvetljenje i kako da svoj život učinimo boljim. Ali i kako da stvorimo mir, raj na zemlji. Kada dođete do prosvetljenja vaš život postaje sve bolji. Kada se to dogodi grupi, to prosvetljenje se širi brzinom svetla. Ako je grupa dovoljno velika može da promeni kolektivnu svest od mračnog do zlatnog oblaka. I svi bi to osetili. LJudi ne bi hteli da povrede jedni druge i da bacaju bombe. Važno da je ljudi to znaju jer će poželeti da uživaju u životu zbog sebe i zbog sveta. Da ne živimo više u strahu. Svako ljudsko biće je pozitivno i do toga može doći uz ove tehnike. I život mu može biti lep“, zaključio je Linč, koji je sa beogradskom publikom razgovarao sat vremena.

Izložba „Male priče“ otvorena je u Likovnoj galeriji, Galeriji Artget i Galeriji Podroom KCB-a do 30. septembra.

Kablovska televizija je zamenila arthaus bioskope

„Danas je televizija uticajnija od filma. Ja volim iskustvo velikog platna. Ali za nezavisini i umetnički film to iskustvo polako nestaje. Arthaus bioskopi izumiru. Da je Frederiko Felini snimio film ‘Osam i po’ danas verovatno bi se davao nedelju dana u Njujorku i Los Anđelesu i možda u još nekoliko gradova. I onda bi otišao na video na zahtev. Dobra stvar je što je kablovska televizija na neki način zamenila arthaus bioskope. Kvalitete nije tako dobar, zvuk nije tako dobar, ali gledate filmove kod kuće bez reklama“, kaže Dejvid Linč.

Kosa

Tokom razgovora sa publikom Dejvid Linč je sve vreme bio nasmejan i vedar i spreman da odgovori na svako pitanje. Na pitanje po čemu bi voleo da ga pamte Linč je kroz osmeh odgovorio da mu je doktor zabranio da misli na te stvari, dok je na komentar o njegovoj frizuri rekao u istom stilu da retko pere kosu, zbog čega i ima malo prijatelja.

Tvin Piks

Neizbežno pitanje za Dejvida Linča bilo je da li će se nastaviti snimanje serije „Tvin Piks“, čija je treća sezona završena pre nekoliko dana.

„Prerano je reći da li će biti četvrte sezone serije. Kad bi bilo tako, morali bismo da sačekamo još nekoliko godina, jer mi je trebalo četiri i po godine da ovu napišem i snimim“, kazao je Linč. A na pitanje koje muči publiku širom sveta od velikog finala treće sezone – šta je bilo sa Odri Horn odgovorio je pitanjem: „Šta vi milsite da se dogodilo? To je stari problem. Postoji mnogo stvari u životu oko kojih se pitamo i moramo da dođemo sami do nekih zaključaka. Pročitate neku knjigu i imate mnogo pitanja. Hoćete da razgovarate sa piscem. Ali shvatite da je on umro pre sto godina. Na vama je da donesete zaključke“, kazao je Linč.